Прочитај ми чланак

Како нас пљачкају: Све краћи век беле технике

0

Многе фирме у своје производе намерно уграђују делове лошијег квалитета. Произвођачи тиме штеде на производњи, а потражња се ствара готово аутоматски.

Да ли се Ваш штампач или апарат за кафу опет покварио, убрзо по истеку гаранције? Да ли сте већ покушали да промените батерију на Вашем паметном телефону? Код Апплеових уређаја та могућност фабрички није предвиђена. Или Вам се можда више исплатило да купите нови лаптоп него да платите оправку и замену дотрајалих делова?

Ако имате таква искуства‚ знате шта је ‚планирано распадање’ – производња уређаја са ограниченим роком трајања. Произвођачи тиме штеде на производњи, а потражња се ствара готово аутоматски, пише “Дојче Веле”.

Истовремено, потрошачи, животна средина и велики број становника мање развијених земаља трпе последице тог начина пословања: Муштерије стално купују нове апарате, природни ресурси се троше без ограничења, и у неразвијеним земљама гомила се електронски отпад.

Намерно забрљати
Штефан Шриде одговоран је за сајт www.муркс-неин-данке.де, на коме љутите муштерије размењују искуства о производима који су направљени да се покваре. Планираним распадањем произвођачи желе да скрате радни век својих уређаја. Углавном се ради о електричним апаратима, каже Штефан Шриде за Дојче веле: „Струја може да уради свашта.“

И заиста, највише притужби на овом сајту добијају фирме које производе електронске направе за забаву, рачунаре и телефоне.

Тачке лома налазе се на важним местима, и имају, како примећује Шриде, нешто заједничко: то су мали и јефтини делови који су због штедње често израђени од пластике, а не од метала. Економиста Доминик Енсте са Института немачке привреде у Келну потврђује да „предузетници не праве увек дуготрајне производе“.

Штефан Шриде се слаже да је дуготрајност производа занемарена. Заправо, произвођачи улажу „тачно толико новца да уређај преживи три године“. После три године гаранција истиче, а са њом и одговорност произвођача. Поред тога, уређај је застарео, а нови модел већ је на тржишту.

Глобални проблем…
Све краћи радни век, нарочито код електронских производа, представља опасност за новчанике муштерија, али не само за њих. За електронске компоненте користе се метали попут злата, сребра и бакра и друге супстанце које су јако скупе. Током производње исцрпљују се сировине, троши се пуно енергије и често се у природну средину испуштају отрови. А после истека рока трајања, апарати често заврше у трећем свету. Да би извукли метале из смећа, становници трећег света спаљују електронски отпад и тако се ослобађа много отрова.

… са културном позадином

Стручњак за етику у економији, Енсте, ипак сматра да нису само предузетници криви за тај начин рада. На крају су ту, каже он „увек муштерије“. Очигледно је да многи људи „увек желе оно што је ново. Хоће да остану у тренду“.

Штефан Шриде и Доминик Енсте боре се против слогана “похлепа је добра”. Жеља за јефтиним производима стално повећава притисак на произвођаче и њихове партнере, каже Енсте. Због тога се и штеди на производњи, на пример, уграђују се јефтини пластични делови уместо металних.

То свима шкоди
Једно од начела економије гласи: висока потражња повећава производњу, висока производња доноси привредни раст, а висок привредни раст доводи до благостања. Међутим, „планирано распадање“ не помаже привредном развоју, зато што се трошкови исцпрљивања сировина и прераде отпада не узимају у обзир. Штефан Шриде овако види ситуацију „Планирано распадање шкоди свима. Па и самој привреди.“

Постоји нада
Доминик Енсте, први човек „Академије за привреду са интегритетом“ каже да је „оптимиста, који верује да у овој области има простора за промене“. Тржишна економија може да створи глобалне проблеме те врсте, али постоји и решење – моћ муштерија. Јер сваки потрошач може „да купи произоводе за које мисли да ће му најбоље пристајати“.

Критерујум „одрживости“, каже Енске, мора да игра већу улогу при куповини. У то спада начин производње, потрошња енергије и могућност рециклаже. Тако муштерија може да донесе праву одлуку “да ли да купи два производа у пет година, или један апарат који траје пет година”.

 

(Б92)