Прочитај ми чланак

КАКО НАМ ЈЕ ПРОПАО ПОСАО од милијарду долара

0

Југославенска војна индустрија некада је моглада конкурише сада знатно моћнијим државама.

Понос некадашње југословенске војне индустрије тенк М 84 и данас привлачи велику пажњу. Осим Кувајта који је набавио 149 тенкова и друге земље су хтеле управо тај тенк.

(Foto: Thinkstock)

Међутим, отезање с послом и распад СФРЈ утицали су да пропадне један од најуноснијих послова те земље – продаја тенка М 84 и лиценце Пакистану која се одвијала у великој тајности.

Зашто баш Пакистану?

Због сталних проблема с Индијом, Пакистан је морао да с енаоружава сувременим наоружањем. Када је постало јасно да Индија креће у развој сопственог тенка, на бази советске лиценце за тенк Т-72М, Пакистан је схватио да његови тенкови не могу да конкуришу тенку Т-72. Због тога су војне делегације Пакистана убрзано кренуле у неколико земаља да пронађу погодну понуду за куповину или за откуп лиценце савременог тенка (Русија, Украјина, НР Кина, САД).

Будући да покушај да кроз сарадњу с Кином развију нови тенк није баш обећавао, Пакистанци су преко посредника сазнали и за југославенски тенк М 84, који су одлучили да тестирају. У лето 1990. године у Пакистан под велом тајне упућена је група како се Југославија не би замерила Индијцима, с којима су имали одличну сарадњу.

1990. са југославенском делегацијом у ову азијску земљу послата су и два тенка П1 и П2 да демонстрирају борбене квалитете у Пакистану и да се обучи одређена пакистанска посада, за руковање и гађање тенком М-84А .

Посета је почела разговором о тенку М 84. Појети југославенске делегације дат је посебан значај, јер је делегацију примио начелник главног стожера. Пред њим и његовим сарадницима одржана је презентација од сат и по времена и помно је бележена свака информација. После завршетка састанка наређено да се крене у тестирање тенка. Иначе кад су тенкови припремани за презентацију све толеранције су пооштрене за десет пута, тако да су тенкови били у савршеном стању. Оба М 84 испитивана су током вожње по песковитом и мочварном земљишту и с њима је пређено 1.600 км при температурама од 45 до 50 степени.