Прочитај ми чланак

Како и колико нас банке деру: Велики ценовник

0

Коришћење услуга банака је немогуће избећи, а њихови корисници често не обраћају пажњу на све трошкове које им се наплаћују. Одржавање рачуна, упити стања, подизање готовине и још других трошкова се нижу, а да можда то нисте ни приметили. Нова.рс вам доноси ценовник најчешће коришћених банкарских услуга.

Како је потврђено у Агенцији за привредне регистре, банке у Србији су током претходне године, од различитих накнада и провизија приходовале 55,7 милијарди динара.

Велики број грађана готово да ни не обраћа пажњу на свакодневне трошкове банкарских услуга, али они „на гомили“ могу да представљају велики трошак на месечном нивоу.

Међутим, због поскупљења услуга у појединим банкама, као и најава да ће и друге банке у наредном периоду променити ценовнике, Народна банка Србије донела је пакет мера са појединим ограничењима за банке, у циљу „трајне заштите стандарда грађана у погледу платних услуга које су потребне за свакодневне животне активности“.

Шта је одлучила НБС?

Како се наводи у саопштењу, НБС је усвојила Одлуку о платном рачуну са основним услугама којом се „трајно штити стандард грађана у погледу платних услуга које су потребне за свакодневне животне активности“.

Наведеном мером ограничена је и прописана цена пакета платног рачуна са основним услугама на 150 динара и прецизирана његова гарантована садржина.

За тих 150 динара, уколико се одлучите за наведени пакет, имаћете могућност да добијете текући динарски рачун у банци, бесплатно подижете готовину на шалтеру и на банкоматима своје банке, да добију бесплатну дебитну картицу, мобилно и електронско банкарство које омогућава и неограничен број трансакција путем QР кода на продајним местима.

Код оних банака које наплаћују налоге путем електронског или мобилног банкарства, остварићете попуст од 30 одсто у односу на најнижу цену тог налога коју плаћају корисници осталих, скупљих, пакета.

Одлуком НБС омогућено вам је да овај пакет надоградиле додатном услугом као што је кредитна картица, девизни рачун, дозвољено прекорачење или издавање чекова, без потребе да прелазе на скупљи пакет. Наканда за ово је ограничена, тако да се грађанима, према саопштењу НБС, више исплати од преласка на нови, скупљи, пакет.

Примера ради, ако се клијент банке определи за овај рачун са основним услугама, а затим схвати да му није довољна само дебитна, већ жели и кредитну картицу, он неће платити пун износ пакета који у банци износи, на пример, 300 динара. Наиме, клијент ће плаћати или износ који за коришћење, у овом случају, кредитне картице коју жели плаћају корисници тог пакета, а ако они картицу заправо не плаћају додатно, онда корисника основног рачуна који жели да га надогради не може да кошта више од 75 динара, односно 50 одсто разлике између цена два пакета, што значи да ће надаље он плаћати 225 динара месечно.

Све банке у Србији прихватиле су позив НБС да у наредних годину дана, почев од првог септембра, не повећају цене платних услуга. Такође, све банке које су повећале цене својих услуга од почетка године, те накнаде ће наплаћивати 30 одсто мање, али не испод износа тих накнада пре последњег повећања.

На тај начин, наводи НБС, цене основних банкарских услуга биће у највећој мери враћена на ниво од 31. децембра 2020. године.

Ова одлука укључује и електронско и мобилно банкарство. Тако ћете, уколико је током године ваша банка увела провизију за електронско плаћање коју раније није наплаћивала, и то у износу од 20 динара, ова накнада сада ће износити 14 динара.

Уколико је, с друге стране, банка током године са 15 повећала провизију на 20 динара, поново ћете плаћати 15, јер цена не сме бити мања од оне која је била пре последњег смањења цена.
Шта ипак остаје непромењено?

Одржавање рачуна уколико не одаберете основни пакет

Сви корисници старији од 27 година, који не могу да имају омладински рачун, сваког месеца плаћају одржавање. У завиности од пакета који поседујете, другачије ћете плаћати и одржавање. Ове цене, сходно новој одлуци НБС, не важе за основни пакет који је усвојен, већ за све остале.

Упит стања на банкоматима

Уколико желите да на банкомату проверите колико новца имате на рачуну, то ће вас коштати од 15 до 100 динара.

Провизија за подизање новца на банкоматима других банака

Ако у вашој близини нема банкомата банке у којој сте клијент, некада нема друге опције него да управо ту подигнете новац.

Уколико имате отворен рачун у Ерсте банци, провизија за ову услугу износи два одсто, односно минимум 1.200 динара.

Рајфајзен банка својим корисницима који готовину подижу на другим банкоматима наплаћује провизију у висини од 3,25 одсто, односно минимум 230 динара. Међутим, ова банка наплаћује подизање новца И на својим банкоматима, и то 2,5 одсто од износа трансакције, односно минумум 290 динара.

У зависности од врсте картице коју поседујете, уколико сте клијент банке Интеза, приликом подизања готовине на банкоматима других банака, биће вам наплаћена провизија од два до три одсто од износа трансакције, односно минимум 90 или 150 динара.

Ову услугу наплаћује и Поштанска штедионица, а провизија износи два одсто.

Аларм поруке

Аларм поруке представљају аутоматске поруке о променама на рачуну, односно приливу и одливу новца.

Дакле, уколико имате активирану ову опцију, сваки пут када вам неко уплати новац, или картицом платите нешто, банка ће вам послати СМС обавештење.

Иако вам можда то није пало на памет, овакве поруке банке наплаћују.

Ерсте банка ову поруку наплаћује пет динара. По упиту клијента, поруке се наплаћују по тарифама

С друге стране, Рајфајзен има другачији начин наплате ове услуге. Тако се слање СМС обавештења за трансакције обављене у држави наплаћује 100 динара на месечном нивоу.

У НЛБ Комерцијалној банци, СМС обавештења наплаћују се по 9,6 динара за кориснике Yettelа и Телекома, 10,68 за кориснике А1 и 6 динара за кориснике Глобатела. За све ове мреже Интеза наплаћује по шест динара, али у ову цену, за разлику од НЛБ Комерцијалне банке, није урачунат ПДВ.