Прочитај ми чланакНа путовању у иностранство боље је, кажу банкари, носити картице него кеш. Иако је, како објашњавању кеш "јефтинији" и нема провизија, с друге стране, у случају крађе картице, то не значи аутоматски да је украден и сав новац који сте планирали да потрошите на путовању.
Истовремено, додају, картице треба мудро користити како њихови власници на крају не би платили папрен цех због провизија, како би избегли дупла плаћања курсних разлика, али и како би степен безбедности био што већи. Ево шта све треба да знате ако овог лета планирате да све плаћате картицом у иностраству.
Обратите пажњу на провизију
Подизање новца на банкоматима у иностранству кошта од један до три одсто, или минимално три до пет евра по трансакцији.
За плаћање у радњама провизије су око један одсто, али није редак случај да код појединих картица плаћате комбинацију провизије у одређеном проценту и фиксне накнаде, рецимо, два одсто плус два евра.
Неки од савета банкара, које је Танјуг контактирао, јесте да уштеде тако што ће подићи одређену суму на банкомату једном, или бар мање пута док су у иностранству, јер ако подижу по двадесетак евра више пута, банка ће им сваки пут рачунати провизију.
И У НБС препоручују картицу
У Народној банци Србије указују да сваки вид плаћања носи одређене ризике, али је платна картица, због заштитних мера за корисника ипак безбеднија од готовине, мада може бити незгоднија опција јер се дешава да, нарочито у мањим туристичким местима, у објектима не може да се плати картицом јер нема ПОС терминала.
– Предност картице у односу на готовину је и у томе што њен губитак не мора истовремено да значи и губитак новца, под условом да власник брзо реагује. Банка, по Закону о платним услугама, има обавезу да блокира картицу и на тај начин елиминише могућност њеног неовлашћеног коришћења – рекли су Танјугу у НБС.
Дебитна пре него кредитна
Висина провизије за коришћење банкомата у иностранству, како додају, разликује се зависно од врсте картице, износа који се подиже, али и саме банке.
Уколико нема могућности да се на продајном месту плати картицом, те је опција подизање новца са банкомата, НБС саветује грађане да користе дебитну картицу, будући да су провизије најчешће ниже него по основу коришћења кредитне картице.
– Неке банке у иностранству не наплаћују провизију за подизање новца дебитном картицом уколико имају такав уговор са банком издаваоцем у Србији. Честа је заблуда да банка у иностранству неће наплатити провизију за подизање с банкомата исте банкарске групације као банка издаваоц. Подизање новца с банкомата без провизије могуће је само ако су банке међусобно регулисале то питање – кажу у НБС.
Трошкови конверзије
Грађани који користе картуцу која задужује динарски рачун, према савету централне банке, морали би да узму у обзир и трошкове конверзије, што опет зависи од врсте валуте и банке.
– Трошкова конверзије валута неће бити ако корисник поседује девизни рачун у истој валути, повезан с платном картицом. Aко ипак плаћа у валути која је различита од оне на његовом девизном рачуну, требало би да зна да ће банка у том случају урадити дуплу конверзију – наводе у НБС илуструјући примером да, ако је робу и услуге плаћао у доларима, а девизни рачун му је у еврима, банка ће прво конвертовати доларе у динаре, а затим још једном динаре у евре.
Резервација средстава
Поступак плаћања картицом везаном за динарски рачун је такав да ће банка, након конверзије, аутоматски резервисати средства на динарском рачуну клијента у одговарајућој динарској противвредности.
У НБС-у кажу да резервисање не значи да је банка наплатила услугу коришћења картице и задужила рачун, већ само да клијент нема даљу могућност располагања тим новцем.
Ово је, кажу, важно јер, ако је плаћано у тренутку када се не обавља платни промет, увече или током викенда, банка ће касније задужити рачун, и то за онај износ у динарској противвредности по курсу важећем на тај дан.
– То значи и да, ако је у међувремену дошло до промене вредности динара, средства која ће бити скинута с динарског рачуна, могу бити различита од оних која су раније резервисана – кажу у НБС.
