Подстичући улагања у алтернативне инвестиционе фондове, Србија је омогућила најбогатијим грађанима да своје пореске обавезе практично преполове, остављајући и могућност за злоупотребе. Власници и оснивачи Виста Рица фонда, јединог који није повезан са банкама, су Војислав Недић, отац утицајног генералног секретара Владе Србије Новака Недића и Татјана Вукић, управитељка СНС-ове Фондације „За српски народ и државу“ и емотивна партнерка брата председника Србије
Српски порески систем већ деценијама погодује најбогатијим грађанима, међутим, на менију пореских олакшица за имућне од прошле године постоји још једна опција.
Наиме, изменама Закона о порезу на доходак који важи од јануара 2023, грађанима са примањима троструко већим од просека дата је могућност да своје пореске обавезе по том основу практично преполове. И то ако одлуче да дуг – уместо у државни буџет – уплате у неки од постојећих алтернативних инвестиционих фондова у Србији, пише БИРН.
Примера ради, ако богати грађанин треба да плати милион евра пореза, по овом закону чак 500.000 може да преусмери у фонд, уместо да напуни државу касу.
И то није све. Закон је оставио простор и за злоупотребе.
Богати порески обвезник свој порески дуг може да преусмери у фонд у децембру, а затим ту исту суму подигне са рачуна фонда у јануару следеће године. На тај начин, он је формално поштовао закон о порезу на доходак, али је сачувао највећи део новца.
Управо ова законска измена омогућила је алтернативним инвестиционим фондовима у Србији да привуку нове клијенте жељне смањења пореских обавеза.
Током тромесечног истраживања БИРН је анализирао рад ових фондова. Један од њих је и Виста Рица, у преводу са шпанског “богат поглед“, тренутно једино друштво за управљање отвореним алтернативним инвестиционим фондовима, а које није настало у оквиру постојећих регистрованих банака у Србији.
Власници друштва Виста Рица су утицајни чланови владајуће Српске напредне странке.
У Виста Рица половину власништва држи Татјана Вукић, чланица председништва СНС-а и управитељка СНС-ове Фондације „За српски народ и државу“ чији је идејни творац председник Србије Александар Вучић.
Извори БИРН-а тврде да је Татјана Вукић и у емотивној вези са Андрејем Вучићем, братом председника Србије.
Тачно 25 одсто Виста Рица-е држи познати адвокат Војислав Недић, члан председништва СНС-а и отац Новака Недића, дугогодишњег генералног секретара Владе Србије познатог по везама са криминалним групама, пре свега са хулиганском групом коју је предводио Вељко Беливук, чијим члановима се тренутно суди за убиства, трговину наркотицима и прање новца.
Осим Татјане Вукић и Недића старијег, 25 одсто држи 44-годишњи Срђан Давидовић, хемијски инжењер који тренутно ради у швајцарској осигуравајућог компанији Сwисс Ре, а који је мало познат широј јавности.
Оснивачки капитал друштва је 300.000 евра, а под њеним управљањем су тренутно два фонда –Vista Rica Invest и Vista Rica Corporate .
Спорна одредба Закона о порезу на доходак, ступила је на снагу у јануару 2023. године, а Vista Rica Invest је дозволу за оснивање од Комисије за хартије од вредности добила у децембру 2023, пред сам крај те исте пословне године.
Финансијски извештаји, које је БИРН анализирао заједно са финансијским стручњацима, указује да се вредност фонда „Vista Rica Invest“ већ у јануару, за само месец дана од оснивања, смањила за милион евра, а да је у првих шест месеци извучено чак 3,77 милиона – готово половина вредности фонда – што упућује на сумњу да је фонд коришћен за избегавања плаћања пореза – све по спорном закону.
Подаци из месечних извештаја два преостала алтернативна инвестициона фонда, који су под окриљем банке Интесе и Рајфајзен банке – такође приказују одлив новца у првом месецу након нове године.
У Vista Rica за БИРН кажу да је формирање фонда био природан наставак личног развоја власника фонда, али и финансијског система у Србији. Наводе да Вукић и Давидовић имају “импозантне биографије”, док Војислав Недић овом партнерству, како кажу, доприноси “високим степеном квалитета у погледу правног и регулаторног аспекта пословања фонда”. Њихове биографије су, како кажу, разлог и због чега су скупили вишемилионски вредну имовину за кратко време.
Када је реч о томе да су неки улагачи повукли значајна средства одмах на почетку 2024. године, у Виста Рица истичу да је то стандардно и за њихову конкуренцију, као и да “разлози повлачења средстава нису у домену и надлежности Фонда и Друштва”.
“Оно што ми можемо истаћи је да ни у једном тренутку стабилност и пословање Фонда нису били угрожени, нити су законски оквири пословања и усклађеност с регулативом били нарушени”, наводе у писаној изјави за БИРН.
Дејан Шошкић, бивши гувернер Народне банке Србије и стручњак за инвестиционе фондове, каже за БИРН да је изузеће од плаћања пореза на доходак кроз улагање у алтернативне инвестиционе фондове „потпуно неоправдано и представља флагрантно кршење равноправности грађана пред пореским системом“, јер улагања у те фондове „ни на који начин нису од неке посебне друштвене користи у односу на улагања у друге финансијске инструменте“.
„И сам Закон о АИФ као и порески стимуланс из 2022, по мом мишљењу, представљају још један у низу законских и подзаконских аката који се доносе последњих година без јавне и скупштинске дебате и са очигледно високим нивоом нестручности предлагача, могуће штетности за друштвене интересе и са отварањем озбиљних могућности злоупотреба у пракси“, истиче Шошкић.
Vista Rica Invest– за шест месеци 3,77 милиона евра изашло из фонда
„Поглед богатих“ често сеже даље од погледа обичних грађана.
Народна скупштина Републике Србије 9. децембра 2022. усвојила је измене и допуне Закона о порезу на доходак грађана. Међу изменама се нашао и члан 89а којим се грађанима са примањима већим од три просечне плате, омогућава да до 50 одсто својих пореских обавеза у једној години, уместо у буџет, уплате у алтернативни инвестициони фонд.
Међутим, та измена није изазвала већу пажњу јавности.
Спорна одредба закона ступила је на снагу у јануару 2023. године, а Vista Rica Invest је дозволу за оснивање од Комисије за хартије од вредности добила 20. децембра, пред сам крај године.
Улагачи фонда су тајни, као и њихови разлози за улагање и повлачење новца, међутим, интересантно је да је на крају те 2023. године, Виста Рица имала прилив од чак 7.66 милиона евра.
Ту суму је скупила практично за пар недеља од када је Комисија за хартије од вредности дала дозволу за рад.
Месец дана касније, већ до краја јануара 2024, бројка је пала на 6.6 милиона.
Потпредседница опозиционе Странке Слободе и Правде Мариника Тепић објавила је крајем октобра да Ирена Вујовић, потпредседница Владе Србије и министарка заштите животне средине, поседује осам инвестиционих једица у инвестиционом фонду „Vista Rica“, вредних 100 хиљада динара, позивајући се на извештај Агеније за спречавање корупције.
Према званичним подацима, од почетка јануара 2024. до краја јуна, инвеститори су од Vista Rica фонда откупили, односно “повукли” натраг инвестиционе јединице у вредности од 3,77 милиона евра.
На крају јула, вредност фонда је била 4,68 милиона евра што значи да се нето вредност фонда у шест месеци од оснивања из фонда смањила за чак три милиона евра.
На овај начин су улагачи у фонд, којима је он служио као проточни бојлер, користећи спорну одредбу Закона о порезу на доходак добили натраг свој новац, а да држава није наплатила порез на доходак.
С друге стране, управљачи фонда су узели провизију од четири одсто од сваке вредности излазака инвеститора из фонда, с обзиром на то да је толика њихова тарифа за откуп инвестиционих јединица које су стечене у периоду мањем од једне године.
Тренутна вредност имовине фонда је седам милиона евра, показују подаци са сајта Виста Рице.
Берзански стручњак Ненад Гујаничић каже за БИРН да је немогуће тврдити због чега су ти људи повукли новац из фонда тако брзо, али генерално сматра да је та измена закона привилеговала најбогатије људе у држави, њих око 30.000, који на овај начин могу да избегну уплаћивање пореске обавезе у заједнички буџет свих грађана Србије.
„Овде је јасно да су тај капитал привукли ти оснивачи. На који су они то начин обезбедили? Да ли су нешто обећали, да ли имају неке контакте, ја то не могу да тврдим, наравно“, каже Гујаничић.
„Има неколико стотина људи којима се то {улагање у алтернативне инвестиционе фондове уместо плаћања пореза на доходак} изузетно исплати. Неко ће да уштеди 10.000 евра, неко 50.000, него 100.000, а неко милион евра“, објашњава за БИРН.
Комисија за хартије од вредности у одговору на питања БИРН-а у вези са повлачењем новца из фонда Виста Рица у тако кратком року, истиче да се “свако повећано повлачење средстава које би могло да утиче на стабилност фонда или интересе инвеститора разматра”.
“Конкретан фонд Vista Rica Invest је отворени фонд, са јавном понудом. То имплицира да је улазак и излазак из фонда слободан, те да инвеститори могу повлачити средства у складу са сопственим инвестиционим одлукама. Оно што можемо рећи јесте да је по правилнику Vista Rica Invest, дужност фонда да инвеститоре исплати у року од седам дана од дана подношења захтева, а Комисија није добила ни једну притужбу инвеститора везану за прекорачење тог рока”, наводи се у одговору Комисије.
Vista Rica Invest, закључно за јуном ове године, има 116 улагача.
Други фонд који је под контролом Друштва Vista Rica основан је почетком септембра 2024. и зове се Vista Rica Corporate. Овај фонд, који је стартовао са радом 23. септембра ове године, већ 30. септембра је имао нето вредност од 5,53 милиона евра, док је на дан 29. октобра вредност фонда већ достигла 10,16 милиона евра.
Стручњаци са којима смо причали тврде да име фонда сугерише да је потенцијално намењен за трговину акцијама компанија, а то се наводи и у портофлију фонда. У овом тренутку нема података који указују да и овај алтернативни фонд улагачи користе за избегавање плаћања пореза.
Поред Vista Rica фондова, остала два отворена алтернативна инвестициона фонда у Србији су повезана са банкама – Intesa Invest Alternative и Raiffeisen Alternative – и имају значајнију вредност имовине. Оба бележе пад вредности у периоду од краја децембра 2023. до 31. јануара 2024.
Intesa Invest Alternative фонд бележи пад вредности имовине од 1.5 милиона евра, што је деветина вредности фонда, док Raiffeisen Alternative фонд бележи пад од 4,5 милиона евра, што је осмина вредности фонда у том тренутку.
Опширније прочитајте на сајту БИРН.