Прочитај ми чланакСједињене Америчке Државе на челу са Доналдом Трампом донеле су економску одлуку која је изазвала праву буру у глобалним економским круговима – уведене су високе царине за низ држава, а међу најугроженијим земљама нашла се и Србија. Царина на српске производе у САД-у сада износи чак 37 одсто, што је више него што су стручњаци очекивали и ставља нашу земљу међу 10 највише погођених држава.
Према подацима CBS News-a, Србија се нашла на удару овог трговинског рата, а мало коме је јасно на који начин је та бројка постављена.
„Збуњени смо и тренутно не знамо зашто је Србија тако драстично кажњена тим царинама и нашла се међу најпогођенијим земљама. Нико није могао да претпостави да ће бити постављена овако висока стопа“, рекао је Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију при Привредној комори Србије (ПКС).
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) April 2, 2025
Према званичним информацијама, САД су одлучиле да поставе високе царине као одговор на „трговинске баријере“ које Србија наводно има према америчким производима, а које износе чак 74 одсто. Као резултат тога, Трампова администрација је увела реципрочну царину од 37 одсто, што значи да ће амерички потрошачи сада плаћати значајно више за робу из Србије. Економисти предвиђају да би ово могло озбиљно утицати на српски извоз.
Штета за српску привреду
Економисти предвиђају озбиљне последице за српску привреду, са могућим падом БДП-а од 0,5 до 1 одсто годишње.
Гордана Булатовић, економска аналитичарка, износи забрињавајуће прогнозе: „Када купац у Америци мора да плати 37 евра више на производ вредан 100 евра, то ће сигурно смањити потражњу за нашим производима. Потрошачи ће се окренути конкуренцији из земаља са нижим царинама.“
Српска привреда би могла да остане без 135 до 175 милиона евра на годишњем нивоу, процењује Булатовић.
„То је приближно 0,3 до 0,4 одсто бруто домаћег производа, и могло би угрозити 5.000 до 7.000 радних места у погођеним секторима.“
Директне последице по извоз у САД биће значајне, али још тежи ударац очекује српску привреду због индиректног ефекта.
Последице по трговину са ЕУ
Србија, која извози око 60 одсто својих производа у земље Европске уније, суочиће се и са последицама царина које су САД увеле на робу из ЕУ, које износе 20 одсто. Многе европске земље увозе производе из Србије и затим их даље пласирају на америчко тржиште, али сада ће и они бити погођени вишим трошковима. На пример, ако производи из ЕУ постану скупљи због нових царина, то ће смањити конкурентност српских производа у САД-у.
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) April 2, 2025
Потребни су дипломатски преговори
Иако је јасно да је трговински рат између САД-а и многих земаља у пуном јеку, постоји нада да ће дипломатски преговори донети решење. Станић из ПКС-а верује да постоји простор за смањење царина путем преговора, као што је то био случај с одлагањем санкција Нафтној индустрији Србије (НИС).
„Дипломатски преговори могли би да умање ефекат ових царина и евентуално их смање“, рекао је Станић.
Који су то производи најпогођенији
Подаци ПКС-а откривају да је Србија највише извозила гуме за аутомобиле (22,9 одсто од укупног извоза у САД), оружје и муницију, моторе са унутрашњим сагоревањем, пумпе за течност и ротационе електричне машине. С обзиром на високу царину од 37 одсто, ово тржиште постаје знатно мање приступачно за српске производе. С друге стране, из Америке је у Србију највише стизала робу у области неелектричних машина и мотора, летелица, аутомобила, хемијских производа и медицинских инструмената.
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) April 3, 2025
Као и у многим другим земљама погођеним Трамповим трговинским царинама, и Србија ће бити приморана да пронађе начине да се носи са новим условима. Уз процене о могућем паду извоза и смањењу конкурентности, пред српском привредом је изазов да прилагоди своје стратегије извоза, а истовремено буде спремна на дипломатске преговоре који би могли ублажити последице.
Иако је тешко предвидети како ће се ситуација развијати, јасно је да ће Србија, као и многе друге земље, морати да се прилагоди новим трговинским правилима, што може имати дугорочне економске и политичке последице.
Како су прошле земље региона
Неједнакост царинских стопа у земљама би могла да доведе до јаза у привлачности производа на америчком тржишту. Осим Србије, новим царинама погођене су и друге земље региона, али са знатно нижим стопама.
Босна и Херцеговина се налази одмах иза Србије са царином од 35 одсто, док је Северна Македонија погођена нешто блажом стопом од 33 одсто.
Албанија и Црна Гора прошле су знатно боље, јер им је Трампова администрација одредила царину од свега 10 одсто. Идентични производ из Црне Горе, на пример, тако ће бити 27 одсто јефтинији на америчком тржишту од српског.
Ови подаци јасно показују да је Србија међу најтеже погођеним европским земљама, што би могло имати озбиљне последице на њен извоз у Сједињене Државе, али и на укупну економску стабилност региона.
