Прочитај ми чланакПовећање акциза почетком фебруара донеће веће цене кафе у Србији. Међутим, то ће бити само једно у низу поскупљење овог омиљеног напитка многих потрошача. Цена кафе у протеклом периоду порасла је и због несташице овог производа на светском тржишту. Да ли је у питању само једна лоша жетва или дугорочни проблем, тешко је рећи, а економисти процењују да се без обзира на све веће цене у Србији неће се смањити потрошња овог производа.
Влада Србије донела одлуку да повећа акцизе, односно да их усклади са прошлогодишном инфлацијом од 4,5 одсто. Самим тим повећава је и овај државни намет на кафу. Тако је акциза на непржену кафу порасла на 112,71 динар по килограму са 108,06 динара. На пржену кафу скочила је са 135,07 на 140,88 динара по килограму.
Просечан становник Србије, како каже статистика, годишње попије око четири килограма кафе, односно око 600 шољица годишње. Након новог повећања акциза нема дилеме да ће због тога скочити цена кафе и производа од ње, било да их купујете у продавницама или наручујете у ресторанима. Грађани су приметили да јутрос није било кафе у појединим продавницама није могуће наћи кафу ниједног произвођача.
Горан Радосављевић, професор ФЕФА факултета, наводи за Нова.рс да кафа по аутоматизму поскупи чим порасте акциза на њу. Он примећује да је Србија једна од ретких земаља у Европи која има акцизу на кафу, јер су на Западу, како наводи, чешће акцизе на производе са додатком шећера, него на кафу.
„Већина кафу пије и када поскупи“
“Кафа је производ нееластичне тражње, односно повећање цена не утиче много на њену продају. Већина људи ће наставити да пијете кафу без обзира што је поскупела. Можда ће пити мало лошију кафу, али ће највероватније наставити да је пије. И често тржиште користи такве робе и услуге, да би пумпало цене”, објашњава Радосављевић за Нова.рс.
Он процењује да је кафа у Србији последњих десетак година поскупела скоро дупло, а нема назнака да се смањила тражња.
“Има простора да још расту цене, а да се не угрози тражња, то је један од разлога зашто цене те расту. Па ви у Београду више нигде не можете да попијете кафу без 250 динара, а дојуче је била дупло мање”, наводи он.
И економиста Саша Ђоговић истиче да је тражња за кафом у Србији нееластична, односно да се овај напитак пије много без обзира на скок цене.
Рекородно лоша жетва у Бразилу и Вијетнаму
Он додаје да је код кафе додатни проблем и то што је на светском тржишту тренутно много мања понуда од тражње.
“Неповољни временски услови у Бразилу и Вијетнаму и мањи приноси ове културе погурали су берзанске цене кафе у свету и без нашег повећања акциза, тако да цене сигурно иду горе. Ово поскупљење ће се сигурно одразити на наше кућне буџете, али мислим да нећемо престати мање да је пијемо, јер смо ми у Србији познати као кафопије”, оцењује Ђоговић.
Ни Радосављевић ни Ђоговић нису спремни да прогнозирају да ли ће поремећај на светском тржишту бити трајнији проблем, мада не искључују могућност да су и климатске промене узрок све мање понуде ове културе на светском тржишту.
“Видећемо шта ће донети следећа жетва. Очекује се да ипак следећа сезона не буде толико лоша као претходна, која је била рекордно ниска и то баш на оба краја планете”, истиче Ђоговић.
Раст цена кафе приметан је већ извесно време, што протврђују и подаци Републичког завода за статистику. У септембру 2023. године, малопродајна цена килограма кафе била је 1.713 динара да би се годину дана касније повећала на 1.880 динара, што је за око десет одсто скупље.
