Pročitaj mi članakKADA zastarevaju dugovi za neplaćene račune kada su u pitanju komunalije i usluge mobilne i fiksne telefonije?
Закон о облигационим односима регулише сва дуговања за комуналије тако да застаревају након 12 месеци од настанка дуга, тј. датума на рачуну.
После тог рока, трговац има право да тужи корисника услуге који, да би избегао наплату дуга, може да се позове на рок застарелости.
За које све услуге важи овај рок?
„Једногодишњи рок застаревања односи се на комуналне услуге и сродне делатности. То су све услуге од општег економског интереса – струја, вода, телефон, кабловска, паркинг сервис.Значи, све оне услуге које чак не морају да буду пружане од трговаца који представљају јавна комунална предузећа, него и оне у које спадају приватне компаније попут мобилних и кабловских оператера. Све то спада у једногодишњи рок застарелости“, каже Дејан Гавриловић, председник удружења „Ефектива“ које се бави заштитом права потрошача.
Послодавац може да тужи дужника
Продавац услуге може да тужи дужника и након на пример пет година, али је право потрошача да се позове на застарелост, каже Гавриловић и додаје да, ако се портрошач не позове на застарелост, дуг поново постаје важећи и трговац има право да га наплати, преко извршитеља.
„Проблем је што неки мобилни оператери, односно њихови правни заступници, покушавају да обману дужнике иако је прошло годину дана. Дуг застарева после годину дана и то је једина истина. Сваки потрошач је дужан да у року изјави приговор застарелости и такав поступак би на суду касније био обустављен“, објашњава Гавриловић.
У овом удружењу потрошача наводе да се потрошачи масовно жале да поједини трговци услугама фиксне и мобилне телефоније преко својих пуномоћника покушавају наплату давно застарелих потраживања, уз тврдњу да се на ове услуге, наводно, не примењује члан 378 Закона о облигационим односима (ЗОО), који предвиђа једногодишњи рок застарелости за комуналне услуге, струју и телефонију, већ се, за правна лица, примењује члан 374 ЗОО који предвиђа трогодишњи рок застарелости, а за физичка лица, члан 371 ЗОО који предвиђа општи, десетогодишњи рок застарелости.
Разлика у примени рока застарелости постоји само код комуналних услуга, која се подводе под члан 378 став 1 овог Закона, а тај став се односи искључиво на домаћинства, не и на правна лица. Тако се на физичка лица примењује једногодишњи рок застарелости, а на правна лица рок застарелости од три године.
Треба ли чувати рачуне?
Потрошач није легално обавезан да чува приспеле рачуне и копије уплатница, али у случају могућег спора то може да представља проблем, стога у овом удружењу саветују потрошачима да чувају пристигле рачуне.
“С обзиром на то да се често дешавају ситуације да неки трговац потражује од потрошача нешто за шта он тврди да је плаћено, а није сачувао уплатницу и то не може да докаже, једини доказ у таквој ситуацији је евиденција трговца. Трговац то може да лажира, може доћи и до квара у систему, па да се појави неки дуг који је стварно плаћен, а потрошач то не може да докаже и онда ће да изгуби спор или ће морати поново да плати. Зато је савет потрошачима да чувају доказе. То не мора да буде уплатница, довољан је и рачун за струју, телефон, на ком је назначено да нема претходног дуговања. Сваки такав рачун је доказ да су за претходни месец обавезе плаћене”, каже Гавриловић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 9, 2022
