Прочитај ми чланакНови закон потврђује начела једнакости запослених у правима из радног односа и забрану дискриминаторног понашања послодаваца, с тим што овај пропис посебну пажњу поклања дискриминацији по роду и полу и забрањује је не само на раду, већ у свим другим сферама друштвеног живота-политика, економојиа, култура, спорт, каже саговорник Телеграф Бизниса
Србија је добила Закон о родној равноправности, а ових дана, утисак је, да се расправа своди на проблем лингвистике. Наравно да је он више од тога и да ће значајно утицати да заштити положај жена у оквиру радног простора, и у односу – послодавац – радник, или колега. Међутим, некако се сметнуло с ума да су многе одредбе већ важеће. По једном другом закону, а то је онај о раду.
Када би брига о домаћинству и послови које обављају жене имала економску вредност, оне би у Србији месечно зарађивале 546 евра, каже британска студија. Циљ целе студије јесте да се израчуна њихов невидљиви допринос БДП-у и расту Србије.
Додатно, једна од најважнијих одредби новог Закона о родној равноправности управо јесте то да ће незапослене жене које нису имале здравствено осигурање, сада то право моћи да стекну по основу неплаћеног рада у кући, као што су вођење домаћинства или старање и подизање деце.
А како је онима које нису код куће? Како је на послу?
У том смислу веома су значајна два сегмента овог закона, а то је да се забрањује се отказ у одређеним ситуацијама, као и да су забрањене неједнаке зараде на основу рода.
Наш саговорник, адвокат Милан Предојевић који ради при Инфостуд групи, каже да најпре треба истаћи да је дискриминација по полу и роду била забрањена на раду, у вези са радом, као и за лица која траже запослење и пре ступања на снагу Закона о родној равноправности, јер је сваки такав облик дискриминације био забрањен Законом о раду и Законом о забрани дискриминације.
Закон о родној равноправности исто тако прокламује једнак третман и једнаке могућности за жене и мушкарце, како у области тражења и доступности послова, тако и у области остваривања права на рад. Такође, запосленима се гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности, подсећа он.
– На тај начин нови закон само потврђује досадашња начела једнакости запослених у правима из радног односа и забрану дискриминаторног понашања послодаваца, с тим што овај пропис посебну пажњу поклања дискриминацији по роду и полу и забрањује је не само на раду, већ у свим другим сферама друштвеног живота-политика, економојиа, култура, спорт… – каже Предојевић.
Може се рећи да конкретну промену за положај жена у оквиру радног простора ипак доносе поједине одредбе закона, као на пример оне по којима је посебно забрањена родна неравноправност за време одсуства са рада због трудноће и неге детета.
У том смислу забрањен је премештај запослене која је на одсуству са рада због трудноће, на породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета и одсуству са рада ради посебне неге детета, на друге послове или упућивање на рад код другог послодавца, уколико је то за запослену неповољније, осим ако то није учињено у складу са налазом надлежног здравственог органа или због организационих промена код послодавца, који су извршени у складу са законом, указује наш саговорник.
– Поред тога, одсуствовање са посла због трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета не може бити разлог за ускраћивање права на стручно усавршавање и напредовање и стицање вишег звања, односно премештаја на непосредно више извршилачко радно место. Такође, послодавац је дужан да након породиљског одсуства породиљу врати на послове, односно радно место на коме је радила пре одсуствовања или на одговарајуће послове, односно радно место, али не под неповољнијим условима (у погледу зараде, услова рада и сл). У органима послодавца мора се тежити равноправној заступљености полова – наводи.
Послодавци су дужни да сачињавају двогодишње извештаје о остваривању родне равноправности, који, поред попуњеног обрасца на начин уређен законом, садржи кратку оцену стања у погледу остварене родне равноправности у органу послодавца, укључујући разлоге због којих није остварена прописана равноправна заступљеност жена и мушкараца у саставу органа послодавца, ако та заступљеност није остварена. Статистички подаци биће доступни јавности, што је такође вид притиска да се нешто учини у правцу примене антискриминаторских прописа.
А ко ће то и како да контролише?
Саговоник Телеграф Бизниса истиче да надзор над применом овог закона врши Министарство, а инспекцијски надзор у области рада преко инспекције рада.
– Тренутно, ситуација је таква да су новчане казне за послодавце који крше законске одредбе о забрани дискриминације порасле са максималних 500 хиљада динара по Закону о забрани дискриминације, односно са 1,5 милиона по Закону о раду, на 2 милиона динара. Дакле било је нужно појачати казнену политику јер досадашња није дала задовољавајуће резултате, односно стање није онакво како је прокламовано – говори Предојевић.
Одредбе новог Закона гласе тачно овако:
1. Забрањује се отказ у следећим ситуацијама:
Забрањен је отказ, односно раскид радног односа од стране послодавца, односно органа јавне власти, као и проглашавање запосленог за вишак на основу пола, односно рода, трудноће, породиљског одсуства или одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, као и због покренутог поступка за заштиту од дискриминације, узнемиравања, сексуалног узнемиравања и сексуалног уцењивања.
– Поново истичем да су ове забране постојале и пре новог закона, с тим шти су новчане казне за прекршаје који послодавци чине кршећи забрану дискриминације по основу пола и рода порасле. Наравно да ни од сада послодавац није могао да уручи отказ нити да прогласи запосленог за вишак на основу пола, односно рода, трудноће, породиљског одсуства или одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, као ни да откаже уговор о раду због покренутог поступка за заштиту од дискриминације, узнемиравања, сексуалног узнемиравања и сексуалног уцењивања – понавља Предојевић.
2. Забрањене неједнаке зараде на основу рода
– Запосленима се гарантује једнака плата за исти рад или рад исте вредности, било да се исплаћује у целости у новцу или делом у новцу, а делом у натури, у складу са законом који уређује радне односе.
Подсетимо, највећи број притужби институцији Повереника за последњих 10 година односио на дискриминацију жена у области рада и запошљавања, а да се највећи број случаја односио на распоређивање жена на нижа или нижа плаћења радна места након породиљског.
Због тога је, између осталог значајно увођење појма и дефиниције „уравнотежене заступљености полова“, али и вредновање кућног рада. Стручњаци сматрају да је нови закон амбициозан и да није без разлога тако направљен јер се на њега дуго чекало.
Предности новог закона су, наводе, што закон предвиђа санкције, што имплементациони инструменти следе одмах након примене закона, вредновање кућног рада, једнака надокнада за једнак рад, једнако поступање не само према запосленима, већ и према радно ангажованим лицима, остваривање права на здравствену заштиту за особе које обављају кућне послове.
Помак за разлику од претходног закона јесте што ће, каже, све више обавеза имати органи државне власти.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 14, 2021
