Прочитај ми чланак

Кад можете да останете без НАЈНИЖЕ ПЕНЗИЈЕ?

0

Највиши износ примања за све категорије пензионера износи 230.145,48 динара, а при ограничењу висине не узима се у обзир да ли корисник има и пензију из иностранства.

Најнижи износ пензије за пензионере пољопривреднике износи – 19.644 за запослене и самосталце до 24.987 динара и у овом часу их их прима 235.188 најстаријих у Србији.

Тај најнижи износ може да се изгуби, тј. пензионер може да остане и без ових примања. И то у случају када стекне пензију у иностранству или од часа када почне да прима и инострану пензију, а у Србији је имао најнижи износ. Од тог дана добија само разлику од збира свих пензија до гарантованог најнижег износа.

У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање (Фонд ПИО) објашњавају да у пракси, када је познато да пензионер има и стаж у иностранству, а одређује му се висине пензије у Србији да ће му се одложити одлука о најнижем износу. Практично у свим случајевима, осим ако осигураник још не испуњава услове у иностранству, та одлука ће утицати на право на најнижи износ.

Најнижи износ пензије за пензионере пољопривреднике износи – 19.644 динара

Ако се на инострану одлуку не би чекало, велики број иностраних пензионера који немају пуно стажа у Србији би дошао у ситуацију да враћа преплаћени износ, а то би свакако требало избећи. То је и један од разлога због кога сви будући пензионери при подношењу захтева треба да пријаве и свој рад у иностранству. Наравно, уколико је пензионеру одређена пензија већа од најнижег износа, онда се то право и не разматра.

Наиме, Законом о ПИО је прописано да се најнижи износ пензије кориснику исплаћује само ако збир пензије која је одређена у Србији и коју добија из иностранства није већи од прописаног најнижег износа. У случају да је збир пензија мањи од најнижег износа пензије, кориснику ће се исплаћивати разлика до тог најнижег износа. То заправо значи да ће збир пензије коју прима из иностранства и пензије коју прима у Србији са разликом износити укупно онолико колики је прописани најнижи износ пензије. Уколико је збир већи, корисник ће на рачун добити само износ који му је на основу стажа и зараде одређен. Наравно, да би се дошло до збира, инострана пензија се прерачунава у динаре према важећем девизном курсу на дан остваривања права.

Могућа је, објашњавају, и друга ситуација. А то је да пензија буде толико велика да мора да се ограничи. Највиши износ пензије за све категорије тренутно износи 230.145,48 динара, а при ограничењу висине не узима се у обзир да ли корисник има и пензију из иностранства.

Занимљивим истичу, у пензијском фонду, да такође појединим пензионерима и поред тога што прописи одређују минималан износ, ова пензија не припада. Пре свега, на исплату најнижег износа пензије може да утиче пребивалиште пензионера.

Пре свега, на исплату најнижег износа пензије може да утиче пребивалиште пензионера

У зависности од одредбе одговарајућег споразума о социјалном осигурању, корисницима који живе у иностранству може да припада само износ који су зарадили, без гарантованог дела. Овакве су одредбе свих споразума закључених између држава које су некада чиниле Југославију.

– У случају да пензионер који прима најнижу пензије мења место пребивалишта, тј. пресели се у иностранство, у обавези је да о тој промени одмах обавести фонд. Исплата ће бити преко рачуна стране банке, а истовремено се проверава да ли и даље може да се исплаћује најнижи износ. Ако се за ове околности прекасно сазна, могуће су велике претплате и неугодне ситуације за кориснике који треба да врате оно што им не припада, иако користе релативно мали износ пензије – апелују из пензијског фонда.

Највиши износ пензије за све категорије тренутно износи 230.145,48 динара.

Треба нагласити да се могућност исплате најнижег износа цени по пребивалишту, а не по томе да ли је исплата пензије у Србији или у другој држави.

– На пример, неко са пребивалиштем у Словенији може да овласти друго лице да прима пензију у Србији, али то не значи да ће се наставити са исплатом најнижег износа пензије. Једнако поступају и носиоци осигурања у иностранству, па тако грађани Србије не би могли да користе гарантовани износ пензије из, на пример, Босне и Херцеговине.