Прочитај ми чланак

Јован Б. Душанић: Не у ЕУ

0
Илустрација (Фото Ројтерс)

Илустрација (Фото Ројтерс)

„Сматрам да је за Србију пут ка европским интеграцијама којим је (безалтернативно) кренула погрешан и да не одговара нашим националним интересима, поготово што чланство у ЕУ претпоставља и претходно учлањење у НАТО.“

Имајући у виду да сам последњи панелиста овог тродневног скупа[1] и да је ограничено време предвиђено за моје излагање, те ценећи немачку пословничку ди-ректност и јасност, прво ћу да изнесем закључак, а после тога, надам се да ћу имати времена и да га образложим.

Сматрам да је за Србију пут ка европским интеграцијама којим је (безалтернативно) кренула погрешан и да не одговара нашим националним интересима, поготово што чланство у ЕУ претпоставља и претходно учлањење у НАТО. У исто време, Србија треба да тежи што бољој сарадњи са ЕУ и земљама њеним чланицама, те да преузима многе европске стандарде, али се у реформисању сопствене државе мора, пре свега, ослањати на сопствене снаге.

Уважавајући назив овога панела како га је дефинисао организатор, рећи ћу да мислим да је питање Србије и уопште проширење ЕУ на овај део Европе једно периферно питање којим се ЕУ озбиљно не бави јер је преокупирана много већим и значајнијим проблемима са којима се суочава и на које не успевају да нађу адекватна решења У економском смислу то је забрињавајућа дуготрајна економска стагнација, огромна незапосленост – нарочито младих, брз раст задужености многих земаља чланица, криза еврозоне… а у политичком – најављени референдум у Великој Британији о изласку из ЕУ, победа Сиризе у Грчкој и јачање радикалних политичких опција у већини земаља ЕУ, проблеми у ЕУ везани за миграцију и прокламовану мултикултуралност, хаотична политичка ситуација у суседству (Украјина, Северна Африка, Блиски Исток)…

Да је даље ширење периферно питање за ЕУ јасно говори и чињеница да  Европска комисија уместо Комесара за проширење сада има Комесара за суседство, те да су председник Европске комисије ЖанКлод Јункер и Комесар за суседство Јоханес Хан званично изјавили да за време њиховог мандата неће бити проширења.

Очигледно да је за ЕУ проширење на Србију потпуно неактуелно, другоразредно и периферно питање, а уколико се оно некада и актуелизује, предстоји нам дуг и мукотрпан пут  који ће нас водити од другоразредног и периферног питања до другоразредне чланице ЕУ са статусом периферије у коме се данас налазе наши суседи Бугарска, Румунија, Мађарска и Хрватска.

Већ сада је све очигледније раслојавање земаља чланица ЕУ у неколико концентичних кругова, односно различитих нивоа. У неповољнијем положају налазе се бивше социјалистичке земље, а међу њима нарочито балканске и могло би се рећи православне државе. Недавно је Карл Билт, министар спољних послова Шведске (и некадашњи високи представник УН и ЕУ у Босни и Херцеговини), изјавио је да је Русија 90-тих година ХХ века (када је председник био Борис Јелцин) била боља држава него данас (када је председник Владимир Путин), јер је стремила демократији и западним вредностима, а данас стреми православљу. „У данашњој Русији ситуација је много гора. Путин демонстрира приврженост не међународним вредностима, већ православним. Његова подршка Асаду у Сирији може се објаснити тиме што је Асад штитио православне у Сирији. Поред тога, православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију.”

[1] Излагање на форуму „Спољнополитички дијалози: државе Западног Балкана на путу ка европским интеграцијама“, одржаног у организацији немачке Фондације Ханс Зајдел (Hanns Seidel Stiftung) и  њеног партнера у Србији београдског Института за међународну политику и привреду, Тара, 10-12. фебруар 2015. године.

Објављено у књизи: Јован Б. Душанић, Неолиберализам, Catena Mundi, Београд, 2015

Jovan-NEOLIBERALIZAM

КЊИГУ НАРУЧИТЕ ОВДЕ!