Pročitaj mi članakPorast proizvodnje električnih vozila, podstakao je nezasitu potražnju za litijumom, neophodnim u proizvodnji modernih baterija. Naravno, pokretači „zelene revolucije“ u automobilskoj industriji, koji su do guše u svojim lukavim kombinacijama, da iznađu potrebna sredstva za svoj globalni projekat i da zavaraju potrošače, nisu obratili pažnju na jednu "sitnicu". Nevolja je u tome, što oni koji guraju agendu prebacivanja svih vozila na električnu vuču, uopšte ne mare za ove brojke. Zabrinuti su samo zbog mogućih kašnjenja u sprovođenju svojih besmislenih planova. Da bi rešili problem povećanja cena u vreme nestašice materijala, „zeleni“ lobi će tražiti od država i proizvođača, da snose te troškove. Zašto nas „zeleni“ lažu o pravim, ekološkim posledicama rudarenja litijuma?
Да би се испаравањем добила тона метала, потребно је око 70.000 литара воде. Како вам се свиђа такав енергетски биланс, с обзиром да се многа лежишта налазе у пустињама? Екстракција минерала сподумена, из којег се такође екстрахује литијум, заједно са његовом испоруком на место прераде, ослобађа 3,5 пута више угљен-диоксида приликом екстракције метала из слане воде.
Невоља је у томе, што они који гурају агенду пребацивања свих возила на електричну вучу, уопште не маре за ове бројке. Забринути су само због могућих кашњења у спровођењу својих бесмислених планова. Да би решили проблем повећања цена у време несташице материјала, „зелени“ лоби ће тражити од држава (Србија под Вучићем) и произвођача, да сносе те трошкове.
Бацајући огроман буџетски новац да надокнаде неприхватљиву цену електричних возила за купце и терајући произвођаче да троше неподношљиве суме на развој и производњу, постигли су невероватне резултате – ако је у 2019. години, према подацима Међународне агенције за енергетику, продато 2,2 милиона аутомобила, њихов број се у 2020. повећао на 3 милиона, а 2021. на 6,6 милиона. Ове године сви стручњаци свакако очекују још један рекорд.
Међутим, убрзани раст продаје природно је довео до тога, да је тржиште производње литијума тренутно на ивици праве кризе. Потражња већ премашује понуду, због чега су цене сребрно-белог метала нагло порасле за скоро 500% током прошле године.
Аутомобилска индустрија троши нешто више од половине ископаног литијума у свету. За једну батерију у просеку је потребно 8 кг овог метала, упркос чињеници да је њена годишња производња 100.000 тона. Лако је израчунати да је, уз задржавање ових пропорција, максимум прошле године већ премашен, јер бензински и дизел аутомобили такође не могу без батерија, пише автовзгљад.
Светске резерве литијума омогућиће дуго одржавање електричне трке – истражена налазишта садрже око 22 милиона тона метала. Немогуће је драматично повећати његову производњу због специфичности технологије – аналитичари сматрају да би то могло да потраје и до 10 година, а инвеститори још не журе да улажу у развој нове „златне вене“, јер имају свеже сећање како се цена литијума неочекивано преполовила у 2018-2020.
„Изгледа да повећање производње неће бити довољно брзо да задовољи потражњу у наредне три године“, рекао је Камерон Перкс, аналитичар у „Benchmark Mineral Intelligence“. Са њим се слаже и Лук Свини, стручњак америчког инвестиционог билтена „Energy & Capital“:
„ Национални лидери игноришу слона од трилион тона у просторији. Енергија без угљеника и транспорт без бензина, не могу постојати без ископавања апсурдне количине литијума. Тренутно производња није ни близу задовољавања потреба.”
Према Benchmark-у, тренутне цене литијума могле би да додају и до 1.000 долара на цену новог аутомобила, а заједно са растућим ценама осталих сировина, ово поткопава све напоре да електрична возила буду конкурентна аутомобилима, са моторима са унутрашњим сагоревањем. „Цена литијума је достигла луде нивое!“ жали се Илон Маск на „Твитеру“.
Сада вреди поставити питање – зашто нам је дођавола потребна сва ова гужва са веома штетним, неконкурентним, скупим и деструктивним по државеи планету пројектима? Да би заштитили животну средину?
