Иако је фирма Јинсхан из састава Зиђина тврдила да не постоји протест Кинеза у Бору и да су се они окупљали неколико дана заредом само да би издејствовали одсуство и отпутовали кући за њихову нову годину, преписка са српским радницима из истог предузећа, као и на форуму који су отворили потврђује писање Данаса о нехуманим условима под којима раде.

Према информацијама које су упркос препрекама процуриле у јавност, кинески радници које је Јинсхан ангажовао на припреми јаловишта за изградњу новог рудника бакра у Бору, смештени су у претрпане металне контејнере без грејања, који прокишњавају и не остају им основни услови за живот.

Радници кажу да им храна у кантини није довољна, да им недостаје и вода, а осећају се као у логору јер им није дозвољено да изађу ван капија градилишта на коме живе кад нису на послу где иначе проводе по 250 сати месечно.

Све наде кинеских радника упрте су сада у Амбасаду Народне Републике Кине у Београду, која се, по њиховим информацијама, укључила у решавање овог проблема, али потврду о томе још нисмо добили.

А на мрежи која окупља више од 300 људи, из објава постављених кинеским писмом, потом преко платформе преведених на енглески а онда на српски – избија очај.

„Тражили смо помоћ, али нам нико није веровао и компанија је крила шта се овде догађа“, наводи један од радника и каже како је изгубио поверењу у Зиђин јер он „безобзирно уништава наше достојанство и нашу лојалност“.

„Само хоћу да се вратим кући што је пре могуће и да раскинем мој уговор о раду са компанијом“, наводи се у истој поруци.

Има и поставки у којима неки од радника тврде да имају корону, они се налазе у издвојеним контејнерима, али није познато на који начин им се пружа медицинска помоћ.

„Више од стотину нас је инфицирано“… „40 одсто од укупног броја људи“… али шефови то не виде као проблем.

„Иако смо врло уплашени, и даље смо приморани да наставимо да радимо сваки дан. Они нису предузели ефективне мере предострожности према нама“, жали се један од радника из Кине.

На форуму радници тврде и да се они са израженом клиничком сликом ковид обољења, током ноћи премештају у хотел који у Бору држи један Кинез.

Радницима није дозвољено ни да комуницирају са домаћим колегама.

Иако језик не познају, могли су да се споразумевају гестовима, али када су „надређени то видели, упозорили су нас да се нисмо повиновали компанијским правилима“.

Не могу ни да изађу ван капија градилишта.

„Шеф је рекао да ми не разумемо локално становништво и закон, из страха да ћемо упасти у невољу, да ће неки локалци бити груби и да ће нам правити проблеме ако буду имали оружје, и да се они плаше да ћемо ми осрамотити кинески народ. Зато нам не дозвољавају да излазимо напоље. Али ми сви хоћемо да изађемо и ступимо у контакт са овом земљом јер ми нисмо никад били овде, тако да смо пуни радозналости о овој земљи. Ми смо сви добри људи који немају кривичне досијее, а ограничени смо свакаквим ограничењима. Ја сам био у контакту са неколицином људи из Србије који раде овде. Они преузимају иницијативу да кажу здраво нама сваки пут, они су врло пријатељски“ написао је један од кинеских радника.

Други се жали да не могу да изађу ни да купе понешто.

„Ако нас открију казна је 30.000 динара, слободни смо колико и затвореници. Не разумем зашто нам не дозвољавају да дођемо у контакт са Србима“, каже он и додаје да им је компанија узела и пасоше.

И један од српских радника, запослен у истој фирми, потврђује њихову причу.

„Дали су ми пре неки дан 38.000 да им купим индукциону плочу, шерпу, прибор за јело, пет килограма јунетине, 30 готових јела, вино, чипс, јаја, бибер, со, брашно, уље, соја сос… Цео понедељак сам био у набавци али није ми тешко, то су деца, ти момци 98. годиште који од марта спавају у гвозденим контејнерима а при том су вредни, добри људи“, каже један од извора Данаса коме су дан пре тога на мобилни стигле поруке: „набави нам намирнице“, „живимо у гаражи“, „нико од нас не зна да кува“, „морамо да преживимо“, „треба ми твоја подршка“…

На снимцима сачињеним кришом у спаваоницама у које је Данас имао увид, види се да неки радници покушавају да спреме храну, иако компанија тврди да имају кантину у којој кинески кувари уз помоћ српских припремају специјалитете.

„Компанијски шефови и њихови рођаци имају засебну кантину, они имају укусну и хранљиву храну. А ми једемо исто сваки дан, често хладно, остатке и ако се побунимо, наш шеф ће према нама предузети свакакве мере док се не повинујемо њиховом малтретирању“ пише један кинески радник док други додаје „сваки дан храна коју ни пси не једу“.

У објавама на форуму наводи се и да је плата коју кинески радници примају у Србији за око 30 одсто већа него што би зарадили у својој земљи, али да су намирнице много скупље.

Кажу и да су неки радници дошли без уговора, који се склапају на годину дана, некима је обећано да ће после шест месеци моћи да узму месец дана слободно да отпутују кући, али то није испуњено.

Синдикат, кажу, немају нити знају шта би им понудио јер су у неколико наврата добијали празне папире да потпишу, али били су опрезни јер нису знали шта би то могло да произведе.

Углавном, тврде да су имали много поверења јер је Зиђин велика компанија али да сада „жале због тога“.

„Зијин Мининг анд Цонструцтион Цомпанy не третира своје кинеске раднике као људска бића и сваки дан имамо свакакве врсте репресије“, наводи радник.

Други каже: „Тражимо од Зиђин мајнинга да нам надокнади трошак лоших радних услова, менталне штете, изолације и за оне који су имали позитивне тестове (на ковид) да организују лечење и лекове. Ако Зиђин није брига за живот или смрт наших кинеских радника ми ћемо наставити да протестујемо у седишту Зиђина и да их казнимо по закону након што се вратимо кући“.

Фирма Јинсхин обећала је да ће данас одговорити на питања нашег листа, док из Сербиа Зијин Цоппер није стигла никаква информација иако смо питања послали пре недељу дана и јуче.

Није се одазвало ни Министарство рада од кога смо прошле недеље тражили информацију шта су наше инспекције утврдиле приликом контроле Зиђина.

Порука болесног радника

„Ја сам само обичан мигрантски радник који не жели да упадне у невољу. Ја нећу ништа. Само хоћу да имам карту за кући када будем здрав јер има тамо старих људи, деце и жена у мојој фамилији и они очекују да се вратим кући за окупљање (кинеску нову годину, прим. ред.). Не могу да замислим шта би моја породица урадила ако бих се ја инфицирао и умро, и ако би моји родитељи умрли тужни због моје смрти, да ли моја жена не би могла да поднесе притисак живота да се уда за неког другог? Да ли ће моје дете постати сироче ако буде малтретиран јер је изгубио оца?… Сад сам у врло тужном расположењу“.

Јинсхин у оквиру Зиђина

Фирма Јинсхин у оквиру компаније Зиђин ради на припреми јаловишта за изградњу новог рудника бакра који ће отворити, такође у оквиру Зиђина, фирма Ракита. Јинсхин нема организационе везе са Сербиа Зијин Цоппер, која је преузела 67 одсто капитала и управљање некадашњим РТБ Бором. Ипак, обе послују у оквиру заједничке матичне компаније Зиђин према којој је и усмерено незадовољство радника.

Ознаке: Бор, заражени, компанија "Зиђин", компанија Јинсхан, права радника, радници, храна