Прочитај ми чланак
Интернет је земља слободе и предузетништва. Али шта се дешава када људи у новим шемaма монетизације оду предалеко? Које су етичке границе на интернету?
У фебруару сам писао о магшот рекету (Opinion: Why Google Should Crack Down Harder On The Mugshot Extortion Racket) и како су магшот ( полицијска или „криминална“ фотографија – прим.прев.) оператори веб сајтова тражили високе накнаде за уклањање магшот страница које су оптимизоване да иду уз имена субјеката. Недавно, Гугл је потиснуо магшот странице јер су оне позајмљени садржај. Мада се слажем са акцијом Гугла и драго ми је што је проблем делимично решен, још увек има посла да се уради. Бинг, на пример, још није урадио ништа, његови резултати претраге остају загађени магшот страницама.
Магшот рекет је само једна инстанца већег проблема: плаћеног необјављивања. У преварантском плаћеном необјављивању оператер сајта се домогне непријатне информације, објави је, а затим нуди да ублажи бол, ако субјект плати накнаду. Без обзира да ли је то кривично изнуде, сасвим сам сигуран да је пракса неморална и да је треба осудити. Још један пример плаћеног необјављивања били би осветнички порно сајтови као што је MyEx.com, који има линкове са насловом „Обриши моје име“, што нуде брисање записа за 499 долара. То је дигитални еквивалент уцени. Многе врсте информација имају потенцијал да осрамоте. Ако се сада не предузму кораци против плаћеног необјављивања, можемо наћи све наше тајне или грешке на мрежи, на продају од бескрупулозних „предузетника“.
Сајтови који хостују притужбе или критике – као што су Ripoff Report, Yelp и Pissed Consumer- покрећу нова питања која су уско везана за плаћено необјављивање. Свако може да постави непроверену жалбу или рецензију на овим сајтовима. Ripoff Report омогућава предузећима да поставе оповргавања бесплатно, али такође нуди CORPORATE ADVOCACY PROGRAM (YOUR REPUTATION IS IMPORTANT TO YOU | CORPORATE ADVOCACY PROGRAM (Програм корпоративног заступања – прим.прев.).
Детаљи програма нису јавно објављени. Pissed Consumer има Business Solutions (програм пословних решења)који омогућава да фирма постави одговор или чак добије информације о потрошачу пре постављања његове жалбе. Yelp је тужен због изнуде у 2010, због наводне понуде да потисне или брише негативне коментара, у замену за новац. По мом мишљењу, то је сукоб интереса за издавача, да се узме новац од субјеката критике/приказа у замену за повољнији третман и поштовање у критици. Опште је прихваћено да је право сајтова да продају огласе. Али када продају услуге управљања репутацијом, улазе у сукоб интереса.
Ако сајт не верификује и не гарантује за садржај објављен од корисника, он мора дозволити погођенима да одговоре, да прозову било какву грешку или нефер коментар. Ја ово зовем правом на одговор. Одговор би требало да буде објављен на равноправној основи и исто истакнут као и оригинални пост. Од одговора се може тражити да прати стандарде пристојности сајта, дужину и друга разумна правила куће, принудно равномерно за све учеснике. Ово је аналогно захтеву у традиционалним медијима да новинари пружају субјектима чланка прилику да коментаришу као део приче.
Етички онлајн медији ће увек пратити три принципа:
1. Без плаћеног необјављивања: Ако издавач нуди да измени или повуче садржај, то мора да уради бесплатно. Ово се односи на све информације, без обзира да ли су приватне, јавне или квази-јавне (нејасне). Наплаћивање објављивања је реклама. Наплаћивање да се не објави је уцена.
2. Избегавати сукобе интереса: На пример, сајтови са приказима/критикама не могу продавати или препоручити услуге менаџмента репутације које укључују повољне критике на сајту. Општи принцип је да се не може стварати проблем да би се продало решење.
3. Подржавати право на одговор: Ако издавач хостује садржај који генеришу корисници, мора допустити да особа или група споменута у садржају одговори на равноправној основи, без накнаде. Корисничке заједнице могу се саморегулисати, али само када сви учесници имају подједнаке шансе да говоре.
Шта је са слободом говора? Да, интернет издавачи су генерално слободни да објављују. То значи Први амандман за оне од нас који су у САД. Али слобода објављивања не укључује право да се науди туђој приватности, или угледу, за профит. Слобода говора не штити клевете, уцене, или изнуде.
Када се интернет медији не понашају етички, имамо велики број доступних тактика како их притиснути или маргинализовати. Прво, можемо да пишемо о неетичким поступцима (преварама) да се подигне свест о њима. Друго, можемо питати претраживаче и процесоре плаћања да престану са пружањем услуга за преваре. Нико нема право да такво што прими у саобраћај претраживача или да му обрађује кредитне картице.
Студија, „Click Trajectories: End-to-End Analysis of the Spam Value Chain“ је показала да је најбољи начин да се зауставе преваре на мрежи одсећи их од обраде плаћања. (Онлајн преваре су често покренуте спамом у некој фази животног циклуса, али иста техника прохибиције новца треба да функционише подједнако добро код превара које се не ослањају на спам.) Као заједница, легитимни интернет издавачи би требало да учине више у идентификацији лошег у својим редовима и да врше притисак за прекид њихове обраде плаћања. Онлајн преваре утичу на неповерење корисника према интернету, што умањује вредност свог легитимног интернет пословања. Сви ми имамо удела у чишћењу интернета.
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
