Прочитај ми чланак

ИНСАЈДЕР: Директори и државни службеници, годинама на функцијама без конкурса

0

Више од половине директора јавних предузећа и државних службеника Влада Србије је именовала као вршиоце дужности, уместо да буду изабрани на конкурсима како налаже закон, пише Инсајдер.

Како се наводи, на тај начин на највише позиције у јавним предузећима и државној управи долазе политички бирани и лако смењиви кадрови који неретко не испуњавају ни основне услове предвидјене законом.

ФОТО: sr.wikipedia.org

Према истраживању Инсајдера, директори јавних предузећа у в.д. стању остају и дуже од годину дана, што је и максимално предвидјен законски рок, а поједини чак и осам година. Влада не поштује закон ни када је реч о избору државних службеника, па тако директоре канцеларија и управа, помоћнике министара и секретаре именује као вршиоце дужности који у том статусу остају годинама.

Чак 21 од укупно 37 јавних предузећа воде директори који имају статус вршиоца дужности, показује истраживање Инсајдера. Према Закону о јавним предузећима из 2012, јавни конкурси за директоре тих предузећа морали су да буду расписани до марта 2013. Та одредба никад није поштована, а закон је у медјувремену промењен, па је Влада имала обавезу да распише конкурсе за све директоре јавних предузећа до марта 2017.

Судећи према подацима са сајта Агенције за борбу против корупције, свега 16 директора јавних предузећа изабрано је на конкурсу. Остале је именовала Влада као вршиоце дужности и у том статусу су готово сви годинама, иако закон каже да у в.д. стању могу да буду најдуже годину дана. Парадокс је да су конкурси за директоре појединих државних компанија били расписани још пре неколико година, али до данас нису окончани.

То је случај с највећим јавним предузећем – Електропривредом Србије (ЕПС), на чијем челу се налази функционер Српске напредне странке Милорад Грчић. Према подацима са сајта Агенције за борбу против корупције, он је в.д. директора ЕПС-а дуже од три године.

Влада Србије је у марту 2016. расписала конкурс за директора те компаније, али ниједан од 15 пријављених кандидата до данас није изабран.

У фебруару 2017. расписани су конкурси за директоре осам јавних предузећа, медју којима су Путеви Србије, Коридори Србије, Државна лутрија Србија и Национални парк Ђердап. Ни ти конкурси до данас нису окончани.

На позицији в.д. директора Коридора скоро две године налазио високи функционер Српске напредне странке Зоран Бабић. Он је званично и даље на тој позицији, иако је поднео оставку након саобраћајне несреће на наплатној рампи Дољевац.

На челу Државне лутрије Србије налази се Симонида Кажић, такодје у в.д. статусу од 2017. године, а в.д. директор Националног парка Ђердап већ четири године Лазар Митровић. Ипак, убедљиво најдужи в.д. стаж има Зоран Дробњак, који се налази на челу Путева Србије. Он је вршилац дужности директора тог предузећа од 2011. године.

Иако су мењајући Закон о јавним предузећима представници власти најавили њихову департизацију, у пракси то није спроведено. Типичан пример су, како је навео Инсајдер, Поште Србије, на чијем челу је био лидер ПУПС-а Милан Кркобабић. Након што је именован за министра у септембру 2016. на његово место као вршилац дужности дошла је такодје функционерка ПУПС-а Мира Петровић. Иако је јавни конкурс за избор директора Пошта расписан још 10. марта 2017. године, Петровић и даље обавља директорску функцију.

Да Влада не одустаје од именовања директора у в.д. статусу показује и последњи пример – на чело ЈП Стара планина постављен је Стефан Кркобабић, који је и син министра задуженог за координацију рада јавих предузећа Милана Кркобабића. Осим што је овде реч о потенцијалном сукобу интереса, судећи по биографији достављеној Влади, Стефан Кркобабић не би испунио готово ниједан услов да је за ту позицију расписан јавни конкурс.

По Закону о јавним предузећима, да би неко био изабран за директора мора да има најмање три године радног искуства на пословима који су повезани са делатношћу јавног предузећа, пет година искуства на пословима за које се захтева високо образовање, да познаје област корпоративног управљања, да има искуство у организовању рада и водјењу послова, као и да није члан органа политичке странке, подсетио је Инсајдер.