Прочитај ми чланакГрађани Србије су све више и дубље у дуговима, од неплаћених рачуна, до куповине путем административне забране и кредита. У тим ситуацијама додатну муку стварају и извршитељи који вам се каче на врат. Правник у Удружењу потрошача ефектива Јован Ристић објашњава да у том случају извршитељи не смеју да се окоме на вашу целу плату.
Ако постоје више извршења поводом различитих дуговања, извршитељ мора све да узме у обзир и да се уклопи. Постоји део плате недодирљив за извршитеље. Када је плата натпросечна, дужнику се не може одузети више од половине месечне плате. Када је плата између минималне и просечне, не може му се одбити више од трећине плате. У случају да је плата минимална или испод тог износа, не сме да се одбије више од трећине плате. Код пензија, квоте су још ниже, за натпросечну пензију квота је трећина, за ону средњу катерију може се одузети четвртина примања, а за минималну пензију десетина.
Све то извршитељи морају да узму у обзир и када је кредит обезбеђен административном забраном, јер та забрана има снагу решења о извршењу.
Када постоји истовремених извршења због различитих дуговања, извршитељ, може да сачека да извршење старијег датума буде спроведено до краја, а друга могућност је заплена новца, али искључиво до законски утврђеног лимита.
Узмимо за пример ситуацију у којој дужник прима натпросечну плату. У том случају, максимални дозвољени проценат одбитка је, према новим законским правилима (важе од 2020. године), једна половина месечног износа плате. Ако се дужнику, који прима натпросећну плату, на основу старијег извршења одбија једна четвртина њеног месечног износа (нпр, дужник се тако договорио са јавним извршитељем, па није примењена максимална законска квота), за заплену по основу новог извршења остаје само разлика између максималне законске квоте (1/2) и износа одбитка по основу старијег извршења (1/4). Укратко, за заплену по основу млађег извршења расположива је само једна четвртина плате.
Ствар постаје компликованија кад извршни дужник сваког месеца плаћа кредит, па се појави и додатно одбијање преко јавног извршитеља. Ту разликујемо две ситуације: (1) ако извршни дужник сам уплаћује банци месечни износ кредита и (2) ако банка скида извршном дужнику са рачуна месечни износ кредита на основу тзв административне забране (забрана исплате зараде са пристанком извршног дужника).
Када дужник сам себи уплаћује кредит и није га обезбедио аминистративном забраном, он не може да се законски заштити од јавног извршитеља, тј јавни извршитељ неће бити дужан да води рачуна о томе да ли је извршни дужник оптерећен кредитом, и моћи ће кредит да третира као „приватну ствар дужника“. Тада дужнику једино преостаје да преговара са извршитељем и некако га убеди да му смањи захватање.
Међутим, када је дужников кредит обезбеђен административном забраном, на сцену ступа Закон о извршењу и обезбеђењу који у ставу 1 члана 297 јасно каже: „Забрана исплате зараде са пристанком извршног дужника (административна забрана) има дејство решења о извршењу на заради.“ Дакле, јавни извршитељ тада МОРА да води рачуна о кредиту, и да ово одбијање третира као да се оно врши у извршном поступку на основу решења о извршењу, и ту важе иста правила као код паралелних извршења: извршитељ ће или морати да сачека да кредит буде исплаћен па да онда легне на дужникову плату или ће се „углавити“ у разлику између максималне законске квоте одбијања и висине кредитне обавезе.
Ипак, веома је важно водити рачуна о томе када је административна забрана стављена. Ако је забрана млађа од решења о извршењу по којем поступа јавни извршитељ, онда дужник не може да се позива на административну забрану. Дакле, ова врста заштите важи само ако је административна забрана старија од решења о извршењу.
Постоји још један важан изузетак од примене административне забране, а односи се на алиментацију и слична давања, и он гласи: „Упркос административној забрани, извршни повериоци који потражују законско издржавање, новчану ренту за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања и новчану ренту због потпуне или делимичне неспособности за рад намирују се пре поверилаца у чију корист је уведена административна забрана, до пуног износа или сразмерно висини потраживања и ако је извршење ради намирења потраживања обухваћеног административном забраном већ почело“ (Члан 297 став 2 Закона о извршењу и обезбеђењу).
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 23, 2022
