(Танјуг, Телеграф.рс)
Како је најављено у Београду и Москви, премијер Србије Ивица Дачић, који предводи српску делегацију, сутра ће разговарати са руским председником Владимиром Путином и премијером Дмитријем Медведевом о разним облицима јачања двостраних економских односа, укључујући и унапређење трговине, сарадњу у енергетици, и долазак нових руских инвеститора у Србију.

Уочи посете српске делегације, у Москви је за данас најављено потписивање споразума две стране о додели кредита Србији у вредности 500 милиона долара, за подршку српском буџету.

У Привредној комори Србије (ПКС) оцењују да разговори на највишем владином нивоу о јачању двостраних веза долазе у прави час, јер је након пада од једне петине у 2012. вредност трговинске размене две земље почетком ове године – повољнија.

Размена у фебруару пола милијарде долара
Подаци ПКС, у које је Танјуг имао увид, показују да је у фебруару остварена укупна робна размена две стране у вредности  505,1 милион долара, што је благ раст у односу на исти месец 2012.

Фебруарски извоз Србије на тржиште Русије, у вредности 149,2 милиона долара, увећан је за 52 одсто у односу на исти прошлогодишњи месец, док је истовремено увоз опао око осам процената, на  355,9 милиона долара.

Упркос тако високом расту извоза, негативни салдо у робној размени са Русијом у фебруару ове године је био врло висок – око 206,7 милиона долара.

Прошлогодишњи минус Србије у трговини са Руском Федерацијом од 976,5 милиона долара могао би, вероватно, већ ове године да се осетније смањи, уколико би био прихваћен предлог министра финансија и привреде Млађана Динкића да Москви дозволи бесцарински извоз аутомобила Фијата, произведених у Крагујевцу, на руско тржиште.

Динкић, који ће такође бити у владиној делегацији током преговора са највишим руским званичницима, уочи пута у Москву је најавио да ће конкретно предложити да се усвоји захтев Србије о бесцаринском извозу аутомобила Фијата, али аналитичари у Москви већином су скептични када је реч о могућности таквог аранжмана са Београдом.

Тржиште аутомобила – најперспективније
Руско тржиште аутомобила се сматра најперспективнијим у Европи и тамо своје погоне имају сви водећи произвођачи возила. Србија би према  Споразуму о слободној трговини са Руском Федерацијом, потписаним августа 2000, а потом више пута допуњаваним, могла да испоручује Фијатова возила у које се уграђују делови са 67 одсто српског порекла, што задовољава услове предвиђене тим документом.

Важећи Споразум о слободној трговини између две земље, потписан 28. августа 2000. године, предвиђа да око 95 одсто тарифних позиција ослобођено плаћања царинских дажбина у међусобној трговини.

Србија је у преговорима са Руском Федерацијом постигла додатну либерализацију која је отпочела применом новог Протокола о изузецима из режима слободне трговине потписаног 3. априла 2009. године.

Овом приликом, Србија ће у преговорима са највишим руским званичницима захтевати да се дозволи и бесацарински извоз на руско тржиште шећера и и још неких прехрамбених производа.

Русија иначе годишње увози разних прехрамбених производа за више од 35 милијарди долара, а удео наше земље је готово симболичан, иако је у протеклих неколико година осетно увећан, кажу у ПКС.

Енергетски пројекти
Србија је веома заинтересована и за долазак нових руских инвеститора који су у енергетске и друге пројекте у нашој земљи уложили, у периоду од 2003. до краја прошле године, око две и по милијарде долара.

Компанија НИС, која је у већинском руском власниству, крајем прошле године  отворила је у Панчеву нови рафинеријски погон у чију модеренизацију је уложено око 800 милиона долара, а тада је најављено нови инвестициони циклус те компаније, током наредних 36 месеци, у вредности око 1,5 милијарди долара.

Највећи заједнички пројект две земље је изградња деонице међународног гасовода „Јужни ток“ кроз Србију која би требало да почне до краја ове године, а у дужини већој од 400 километара. Вредност те инвестиције процењује се на више од две милијарде долара, а захваљујући реализацији тог пројекта биће отворено више хиљада нових радних места, а Србија ће постати најважније чвориште за дистрибуцију руског гаса у средњу Европу.