Pročitaj mi članakMale plate, izneverena obećanja, nezaposlenost, korupcija, osećaj bezperspektivnosti... zato u finišu predizborne kampanje u Hrvatskoj, ali i u Bosni i Hercegovini, političari beže od priče o ekonomiji i okreću se zapaljivim nacionalističkim porukama i uvredama na račun komšija, po oprobanom receptu - udri po Srbiji i Srbima.
Фото: Бета
Просечан Хрват је у јуну 2016. зарадио нето плату од 5.686 куна или 758 евра, што покрива само три чевртрине просечне потрошачке корпе, тешке око 1.000 евра.
Економска активност у Хрватској је у другом кварталу 2016. успорила на 2,3 одсто, са 2,7 процената из првог тромесечја.
Инфлација је на међугодишњем нивоу имала негативан раст од 1,5 одсто, а број незапослених је у јулу износио 214.000 људи, односно 13,3 процента радно способног становништва.
Јавни дуг је нарастао на 56,9 милијарди евра, што је око 87 одсто бруто домаћег производа, а буџетски дефицит је „тежио“ 7,4 милијарде куна или 990 милиона евра, што је 2,2 одсто БДП.
Ни у Босни и Херцеговини ситуација није ништа боља. Тамо је просечна јунска нето зарада износила 837 КМ, односно 428 евра, док синдикална потрошачка корпа стаје око 1.800 КМ тј. 920 евра.
Привредни раст БиХ је, према доступоној статистици, у јануару 2016. годиние износио 2,1 проценат на међугодишњем нивоу, јавни дуг је на крају 2015. износио 42,3 одсто БДП-а, односно 11,928 милијарди КМ (6,0 милијарди евра), а буџетски дефицит се креће око пет процената.
Стопа инфлације је и у овој земљи имала негативан раст од 0,3 одсто у периоду од јанаура до краја јула ове године.
Број незапослених у БиХ је у јуну достигао 518.000, што је једна од највиших стопа у региону, и износи 42,5 процената.
Овакви, ни мало весели екомски показатељи, очигледно су натерали политичаре у Хрватској и БиХ, који очигледно нису у стању да својим грађанима понуде бољу будућност, да се окрену запаљивој националистичкој реторици и да за њихове празне џепове окриве комшије Србе.
СРБИЈА
Нажалост ни у Србији није боље. БДП у другом тормесечју текуће године је једва на 2 одсто, инфлација је на крају јула износила 1,2 процента међугодишње, стопа незапослености је незванично званично изнад 30 одсто, а јавни дуг износио 24,3 милијарде евра, што је 72,5 одсто друштвеног производа земље, и сваким даном све брже расте.
Једино позитивно је то што Србија једина у региону бележи буџетски суфицит за седам месеци ове године од 22 милијарде динара, што је противвредност од 178 милиона евра.
Али зато је у Србији је јулска нето плата била 46.280 динара (око 380 евра) што је најниже у региону, а просечна потрошачка корпа за јуни је коштала 67.031 динар 545 евра.
Све у свему, откако Срби, Хрвати и Бошњаци не живе заједно у једној држави, и своју су економску и спољну политику подредили све ближим односима са Западом, реална куповна моћ становника је све мања и мања.
