Прочитај ми чланак

ХРВАТИ О СТРАНИМ ИНВЕСТИЦИЈАМА: Србија нас дебело „прешишала“

0

У последње три године Србија је привукла готово седам милијарди евра директних страних инвестиција, што је за око четири милијарде евра више него Хрватска

У последње три године Србија је привукла готово седам милијарди евра директних страних инвестиција, што је за око четири милијарде евра више него Хрватска, пише данас хрватски Тпортал.


Истиче да је Србија улагачима атрактивна првенствено због значајних државних субвенција, пореских растерећења и конкуренте радне снаге.

„Предузетник Мате Римац, власник предузећа ‘Римац аутомобили’, недавно је преко Фејсбука похвалио проактивност српске владе која је успела да привуче у земљу две велике инвестиције из Немачке. Успут је критиковао ситуацију у Хрватској јер је далеко од привлачне дестинације за стране улагаче“, подсећа се у тексту.

‘Високотехнолошка компанија би у Војводини, у Банату, производила делове за електричне аутомобиле и запослила више од хиљаду људи. Друга, такође велика немачка корпорација, припрема у централној Србији инвестицију која ће донети више хиљада радних места“, рекао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж за Тпортал.

Додао је да не може открити о којим је компанијама реч све док оне саме не одлуче да с тим изађу у јавност. Та два велика немачка улагања само су део од укупно 54 инвестициона пројекта о којима Србија тренутно преговара са страним компанијама. Њихова укупна вредност је око 2,5 милијарди евра, а кад би се сви реализовали, отворило би се чак 29.000 радних места, констатује се у тексту.

„Србија објективно никад није имала боље окружење, подстицајно и за пословање и за улагање. У нашој понуди за инвеститоре је и озбиљан пакет финансијских подстицаја од државних субвенција, преко пореских и царинских олакшица, до нижих оперативних трошкова него на конкурентским локацијама“, навео је Чадеж.

Као посебно важну предност за коју инвеститори прво питају, истакао је да Србија има конкурентну, обучену и квалификовану радну снагу, чији је квалитет и доступност додатно ојачало увођење дуалног образовања у домаћи школски систем.

Анализирајући шта то конкретно Србија финансијски нуди страним инвеститорима, портал напомиње да „компаније које улажу код наших источних суседа могу да рачунају на државне субвенције од 3.000 до 7.000 евра по запосленом раднику, овисно о висини инвестиције, броју отворених радних места и развијености општине у којој се реализује пројекат“.

Истовремено, како се додаје, општине и градови се за улагаче боре смањењем или потпуним ослобађањем од плаћања појединих локалних намета, разним погодностима за закуп или изградњу објекта, јефтинијим прикључцима на локалну инфраструктуру,итд.

„Кад је реч о пореским олакссицама, Србија инвеститоре чија улагања премашују око 8,5 милиона евра и који запосле 100 радника ослобађа плаћања пореза на добит на десет година. Улагачима се рефундира и део плаћених пореза и доприноса на плате новозапослених радника, који су претходно дуже од пола године били у евиденцији завода за запошавање. Такође, губитак исказан у билансу може се преносити пет година у наредни обрачунски период на рачун смањења добити“, пише у тексту.

Иако је Србија на Дуинг бизнис листи Светске банке на 43. месту, улагачима из иностранства је привлачна захваљујући реформама којима је, поред осталог, скратила време за регистрацију компаније и издавање грађевинске дозволе, констатује Тпортал и подсећа да је Хрватска на 51. месту на том попису Светске банке.


Истовремено, како указује, трошкови рада у фабрици аутомобилских делова са 400 радника у Србији више него упола мањи него код регионалних конкурената, попут Мађарске и Турске.

„Све то довело је до раста директних страних инвестиција. Према последњем извештају британског Фајненшл Тајмса за 2016., Србија је привукла 12 пута више инвестиција него што би се могло очекивати од економије њене величине, мерено висином БДП-а, што је према глобалном индексу ФТ гринфилд директних страних инвестиција сврстава на прво место у свету. Хрватска је према том индексу на 50. месту“, закључује се у тексту Тпортала.