Pročitaj mi članakSrbija sa 27,5 odsto, koliko je od ukupnih mesečnih prihoda potrebno izdvojiti za troškove stanovanja, prednjači na listi zemalja u regionu i Evropskoj uniji i daleko odstupa od proseka EU po istom parametru, što ukazuje da je građanima naše države najteže da priušte plaćanje osnovnih računa.
Према последњим подацима Еуростата из 2020. године о трошковима становања, који садрже и информације за нашу земљу, приметно је да грађани Србије тешко живе, сходно томе да је потребно издвојити скоро 30 одсто средстава месечно само за ове трошкове, пише Данас.
Када се погледају подаци о уделу трошкова становања у оном делу становништва чија месечна примања износе мање од 60 одсто националног средњег (медијалног) дохотка, које Еуростат карактерише као „на ивици сиромаштва“, подаци су поражавајући. Чак 48,4 одсто укупних месечних примања та домаћинства издвајају за трошкове становања.
То су за скоро 12 одсто већи расходи овог дела становништва од просека ЕУ, а далеко смо и од земаља у региону. У Бугарској, која је по овом параметру друга најлошије рангирана од наших суседа, овај удео је мањи за десет одсто, док су све остале комшијске земље – Црна Гора, Хрватска, Словенија, Румунија, Мађарска, Албанија – испод просека ЕУ.
Ништа боља ситуација није ни са делом становништва чија примања превазилазе 60 одсто медијалног дохотка. У односу на ЕУ просек од 14,9 одсто, у Србији ова група становништва издваја скоро 22 одсто новца за покривање месечних трошкова становања и плаћање рачуна.
Од земаља у региону само су Бугарска са 18,3 одсто и Црна Гора са 15,7 одсто изнад просека ЕУ, док су све остале по овим параметрима ниже од тог нивоа. То указује да становници Србије издвајају далеко више новца за трошкове становања, сходно платама које зарађују, јер се испред нас налази само Грчка са 36,9 одсто.
Цене становања у Србији, што укључује плаћање кирије, рачуна за електричну енергију, гас, комуналије, у 2020. години налазе се на нивоу од 35,7 одсто европског просека, док су десет година раније биле на нивоу од 34 одсто, што указује на то да ови трошкови у Србији расту брже него у ЕУ.
У Словенији су трошкови становања нижи за 27 одсто од просека ЕУ, а од земаља у региону само Бугарска има ниже трошкове становања од нас, будући да они сто је на 34,9 одсто просека ЕУ.
Пораст цена изградње кућа и кирија, повећао је и трошкове становања. Тако наша земља предњачи и када је реч о домаћинствима која су преоптерећена овим трошковима, што значи да издвајају више од 40 одсто месечног дохотка за њихово покривање.
Просек ЕУ, када је реч о урбаном становништву, износи 9,9 одсто, односно толики је удео људи који за становање дају више од 40 одсто својих прихода. У Србији та бројка износи 16,3 одсто, чиме је далеко изнад ЕУ просека. У Бугарској то је 13 одсто домаћинства, У Мађарској 10,1, Словенији 7,1, док је Хрватска најниже на тој лествици са 3,6 одсто домаћинства са овако лошим животним стандардом.
У руралним местима ситуација је још гора. У нашој земљи чак 19 одсто домаћинства издваја више од 40 одсто месечних примања за намиривање трошкова домаћинства, а испред нас је само Грчка са 25 одсто, док је ЕУ просек 5,9. Од суседних земаља Бугарска нам је опет „за петама“ са 16,4 одсто, затим Северна Македонија са доста нижом цифром од 9,3 одсто, а најбоља по овом питању је Мађарска са 2,2 одсто.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 31, 2022
