Прочитај ми чланакКорисници централног грејања у Србији имају право на умањене рачуне за онај период грејне сезоне у коме су њихови радијатори били хладни, категорично тврди стручна јавност.
Наиме, образложивши такав став потребом за „штедњом енергије“ због економске кризе настале због рата у Украјини, надлежни су одлучили да грејна сезона не стартује 15. октобра како је уобичајено већ да се „одложи“до 1. новембра због високих температура које су и даље актуелне у Србији иако је увелико јесен.
Док представници локалних самоуправа инсистирају на томе да је грејна сезона „одложена“, стручна јавност упозорава да је тако нешто по Закону о енергетици немогуће јер је њиме прецизирано да се тим питањем баве локалне самоуправе и да је термин грејне сезоне „закуцан“ и траје од 15. октобра до 15. априла.
Оно што су локалне самоуправе прогласиле „одлагањем“, тврде експерти, у ствари је коришћење могућности да грејања нема када су температуре веће од 12 степени Целзијуса, што је био случај у претходним данима.
Међутим, проблем представља што прописи јасно прецизирају да радијатори морају да буду топли у сваком тренутку када је температура нижа од дозвољеног нивоа, односно 12 степени. Дани у Србији су услед „михољског лета“ веома топли, међутим ноћи и јутра су хладна. Управо је то разлог због чега је велики број потрошача незадовољан.
Њихово образложење је да плаћају рачуне током целе године за услуге које им пружају топлане, али да свеједно у протеклим данима грејање нису имали. Температуре су у том периоду често у јутарњим сатима биле ниске, некад се спуштале и скоро до нуле, али радијатори су остали хладни. А баш је то временски период када људи одлазе на посао, а деца спремају за школу и вртиће.
Грађани су због недостатка централног грејања морали да укључују грејалице или климе чиме су повећали и своје рачуне за коришћење електричне енергије.
Председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић каже за Данас да су одредбе Закона о заштити потрошача стриктне и да сви грађани који нису имали централно грејање у току грејне сезоне имају право да траже накнаду за то, односно да им рачуни за ту услугу буду умањени.
– Закон о заштити потрошача предвиђа да се износ услуга које измирују потрошачи одређује на основу потрошње. Сходно томе да ће потрошња топлотне енергије бити мања јер су радијатори у другој половини октобра били хладни услед одлука које су донеле локалне самоуправе, грађани имају право на умањене рачуне. Без обзира што су општине и градови њихови оснивачи, топлане су те којима потрошачи треба да упуте захтев за ниже рачуне, јер су са њима потписани уговори о снабдевању – истиче Богосављевић.
Према његовим речима, одлука да радијатори не буду топли од 15. октобра је потпуно погрешна јер се њом подстиче нерационална потрошња енергије.
– Јутарње температуре су заиста ниске и постоји потреба да се станови и куће греју на струју. То је са једне стране повољно по интересе топлана јер штеде енергенте и Електропривреде Србије јер су рачуни за струју већи, али је потпуно супротстављено прокламованој оријентацији да се струја штеди односно троши рационално – објашњава он.
Адвокат Бранко Павловић такође тврди да корисници централног грејања имају право на умањене рачуне.
– То важи за онај период у коме није постојала званична одлука локалних самоуправа да грејна сезона уместо 15. октобра стартује 1. новембра. У том случају се посматра целокупан број дана трајања грејне сезоне и одбија се период у коме грејања није било. Реч је о ниској новчаној суми, али законски гледано грађани имају право да је потражују од топлана.
Недавно је и Дејан Гавриловић, председник Удружења потрошача „Ефектива“, изјавио да је у Закону о заштити потрошача прецизирано да у случају када је услуга несаобразна потрошач има право на правично умањење цене.
Иначе, у уторак су одборници Скупштине града Београда усвојили одлуку о томе да се почетак грејне сезоне у главном граду Србије одгоди до 1. новембра.
За ту одлуку је гласало 57 одборника, против је било 18, без уздржаних.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 27, 2022
