У овом тексту анализираће се буџет Републике Србије у наведеном периоду, са посебним акцентом да ће се у анализи употребити и планирани буџет за 2015. годину.

Имајући у виду да је буџет план прихода и расхода и један од најважнијих инструмената којом се остварује економска политика којом се доносе и примењују мере економске политике, у прошлости Србије имали смо безброј ребаланса буџета, што директно указује на неспособност у реалној процени прихода и расхода, али и у озбиљној мери указује на лошу контролу алокације (распоређивања) и коришћења буџетских финансијских средстава.

Циљ ове анализе јесте информисаање свих грађана и подстицање на већу ангажованост економиста Србије у најтежем тренутку у коме се налазимо, али и унапређење буџетске писмености. Процес буџетирања у Србији се одвија далеко од јавности и један од разлога зашто се бавимо анализом буџета пронашли смо у немогућности грађана Србије да разумеју да је економија Србије пропала и да је хитно потребно сменити неспособну и неодговорну Владу Републике Србије.

Разлог томе је такође чињеница да постоји директна веза буџета и политике односно Владе Републике Србије, јер је управо буџет најважнији инструмент свих политика Владе. Затим, буџет захтева доношење политичких одлука о најбитнијим приоритетима и самим тим, распоређивање финансијских средстава. Буџет једне државе треба да обезбеди економску стабилност јер се буџетом директно утиче на све економске активности које се намећу као кључни принципи који морају регулисати извршење буџета, а то су: економска рационалност, ефикасност и правичност.

Нека основна питања која можемо поставити када је у питању буџет Републике Србије су:

1. Да ли је Влада мери резултате својих активности?
2. Постоје ли јефтинији начини да се постигну исти резултати?
3. Да ли су пореске стопе превисоке?
4. Да ли је буџетска потрошња прихватљива?
5. Да ли је фискална стратегија одговарајућа?
6. Да ли неко сноси одговорност за неуспех?
7. Да ли су успостављене ефикасне мере против корупције и злоупотреба буџетских средстава?
8. Да ли Државна Ревизорска Институција независно и у складу са својим професионалним кодексима обавља свој посао?

Резултати анализе указаће на потпуно одсуство да се било шта ради у интересу грађана.

1. ЈАВНИ РАСХОДИ

Евидентан тренд раста јавних расхода у посматраним годинама указује да је битно указати на значај анализе јавних расхода. У приказаној табели можемо видети да је готово у свим категорима јавних расхода дошло до њиховог раста. Системи управљања јавних расходима рефлектују растући тренд задужења, а тиме и евентуалне промене у буџету. Основу за управљање јавних расхода у Србији треба да представља тежња за унапређењем економије, правилним распоређивањем, али и примену мера за ефикасну и ефективну оптимизацију јавних расхода.

Табела 1. Јавни расходи

2. БУЏЕТСКИ ДЕФИЦИТ

Буџетски дефицит је контатно присутан од 2011. године и он настаје када су расходи и издаци већи од прихода и свих примања. То другим речима значи да су држава није у могућности да обезбеди довољно финансијских средстава. Буџетски дефицит је потребно покрити, обично је то задуживање или повећање стопа пореза. А задуживање није ништа друго већ ситуација као када имате веће стопе пореза само што ће морати да се отплате у будућем периоду, дакле, односи се на будуће генерације. На слици број 1 приказан је Буџет Републике Србије у милијардама динара.

Међутим, да ли он заиста приказује стварно стање дефицита? Одговор је не. Приказан буџетски дефицит се користи како би се неке ставке прикриле од јавности и тиме приказао знатно мањи дефицит него што заиста јесте.

Буџетски дефицит је потпуно непожељан и има бројне последице. Он директно указује на веће пореско оптерећење у будућности. Виши порези са друге стране, при осталим непромењеним околностима за последицу имају смањење стопе раста. Друго, дефицит врши инфлаторни притисак и ремети директно ценовну стабилност. Треће, долази до пада кредитног рејтинга и поскупљења сервисирања дуга.

Дакле, приказ дефицита на слици 1 није репрезентативан показатељ стања. Сви они који још увек нису довољно буџетски информисани морају имати у виду да постоји приказани, секундардни и стварни (реални) буџетски дефицит.

Секундарни дефицит крије управо оно што је јако битно, а то су расходи који се односе на отплату кредита и камата, и отписа нефинансијске имовине. На слици број 2 приказани су ти расходи у посматраном периоду.

Сада када узмемо у обзир приказани буџет и секундарни буџет заједно добијамо стварни дефицит јавног сектора који приказају реално стање дефиџита буџета Србије.

3. УКУПАН ФИСКАЛНИ ДЕФИЦИТ

Укупан фискални дефиџит је заправо буџетски дефиџит који је коригован за трансакције у имовини и обавезама које су извршене у циљу спровођења јавни политика, примања остварена приватизацијон имају третман финансијске имовине и укључују се у рачун финансирања, субвенције дате у форми кредита или набавке финансијске имовине сматрају се расходима.

Овде можемо дати највећи приговор привредној политици у последње четири године, а то је заправо управо то што није водила политику убрзања привредног раста. Донекле стимулативна фискална политика је више била усмерена на одржавање неких елемената потрошње и за субвенционисање неких делова производње, али то нису мере којима се трајније убрзава привредни раст. Будући да је реч о читаве четири године, јасно је да је било довољно времена да се спроведу потребне реформе које би имале за циљ стварање услова за бржи привредни раст – што подразумева повећана улагања. Међутим, ништа од тога није реализовано до данас.

4. СУБВЕНЦИЈЕ

Субвенције као један од облика помоћи која држава даје или улаже за строго одређену намену. Субвенције су заправо један од инструмената економске помоћи. Међутим, и даље постоје проблеми код расподеле субвенција у секторе који имају потенцијал и перспективе за развој.

4.1. СУБВЕНЦИЈЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Често или врло често, ма готово сваки дан, чујемо како је агроекономија један од најважнијих покретача наше посрнуле привреде. Како су до сада бројни позивали на светску економску кризу и тиме оправдавајући своје лоше одлуке или незнање, логичан одговор који се намеће јесте – Да, истина је, користили су светску економску кризу као параван. Јасно као дан! Коме то није јасно, не знам шта да му кажем, осим да прочита поново. Данас не користе никакаве изговоре, јер ми обични грађани не можемо ни да дођемо до њих и да их питамо где су уложена финансијска средства и колики су остварени приноси. Таква питања су данас забрањена.

Ево да погледамо укупне субвенције за пољопривреду у посматраном периоду.

Уместо да се повећавју субвенције за пољопривреду, Држава их смањује. Да ли је то економски логично? Не. Уместо да сва расположива средстава или вишак усмеримо у пољопривреду Држава управо једну од најважнијих грана запоставља и тиме прави велику грешку.

4.2. СУБВЕНЦИЈЕ ЗА ЖЕЛЕЗНИЦУ

“Железнице Србије“, губиташ, монополиста на тржишту добија субвенције из буџета.

5. ОБАВЕЗЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ – ДУГОВИ

5.1. РАСХОДИ ПО ОСНОВУ ОТПЛАТЕ КРЕДИТА

На основу ових података можемо видети само додатна потребна финансијска средства за враћање старих дугова. И ова анализа показује да су управо највећи износи у планираном буџету за 2015. годину.

6. ЈАВНИ ДУГ

Ако се рецесија или стагнација одуже, уколико фискални дефицит остане на овом нивоу, јавни дуг, дакле бројитељ, ће наставити да расте, а именитељ, дакле БДП, ће у спорије да се повећава, а задуженост ће непрестано расти. То је оно што се назива неодрживом фискалном политиком – јавни дуг расте брже од БДП, што имплицира да га се у неком часу или неће моћи или неће хтети отплаћивати. А то се једном речју назива БАНКРОТ!

Јавни дуг није друг и он представља веома забрињавајући тренд раста који ће у 2015-ој години достићи још већи износ. Јавни дуг ће само још више довести до пада привредне активности. Чињеница је да Држава троши много више него што може себи да приушти, што ће довести до потпуног колапса привреде и удар на још веће сиромаштво грађана.

6.1. ЈАВНИ ДУГ У ОДНОСУ НА БДП

Да би се обезбедила одрживост, да бар јавни дуг не расте брже од БДП, дакле да се стабилизује на неком нивоу, по Закону највише на нивоу од 45 посто, потребно је или да се смањи фискални дефицит, дакле да спорије расте јавни дуг, или да се убрза привредни раст. Будући да привреда Србије нема довољну производњу нити извоз да покрије оволике минусе укупно стање се може описати речју КАТАСТРОФА!

На основу изршене анализе можемо констатовати следеће:

1. Уколико Влада Србије настави да иде у погрешном смеру имајући у виду да у 2015-ој години јавни дуг опасно брзо расте, схватамо да ћемо имати угрожен опстанак.
2. Пореске реформе нису донеле ништа ново, него нове намете и превисоке пореске стопе за наше економске услове.
3. Води се погрешна економска политика јер ниједна економска мера није дала резултате.
4. Такође, приметно је да нико не сноси одговорност за штету коју наносу привреди и свим грађанима Србије.
5. Државна Ревизорска Институција у оваквим условима не треба да постоји, кошта нас превише, а њен рад не даје резултате, ради веома споро, а при томе на свом сајту доста касно извештава о употреби буџетских средстава, и није независна институција.

Чињенице до којих смо дошли овом анализом су врло јасне:

1. Води се економска политика која иде у погрешном смеру. Држава је јака онолико колико је јака њена привреда, а не њен јавни сектор. Често ми падне на памет да за јавни сектор кажем да су јавне куће. Јавни сектор је гломазан, што указује на хитну рационализацију радних места и отпуштања неспособних партијских кадрова који су своје место нашли на државним јаслицама.
2. Привредни токови указује на то да скоро привреду и немамо, јер није донета ниједна економска мера која ће допринети развоју привреде. Привреда се гуши од намета и укупног јавног сектора.

Извор: Србин.инфо – Данијела Ружичић

Ознаке: банкрот, буџет србије, Данијела Ружичић, дефицит, расходи, Србија