Прочитај ми чланакДобро размислите када прочитате следеће речи Небојше Катића. Да ли препознајете Србију у последњих 16 година?
Ако су сва велика предузећа у рукама странаца, ако је највећи део финансијског система у рукама странаца, ако се ресурси државе предају странцима на коришћење, ако међународне институције одређују правце и модалитете економске политике, онда није могуће говорити ни о националном суверенитету, нити о економској политици у националном интересу. У чему је онда разлика између оваквог стања, и класичне колонизације?
Најкраћи пут до уништавања државе
Систематско маргинализовање државне администрације кроз потцењивање њене улоге и значаја, кроз финансијско и статусно понижавање државних чиновника, кроз упорно инсистирање на априорним врлинама приватног сектора и на инфериорности свега што носи предзнак државног најкраћи је пут ка урушавању државе и друштва.
Како квалитет државне управе у тој искривљеној визури није ни важан, она постаје уточиште медиокритета и нека врста социјалне институције. У њој се могу запошљавати партијски шарлатани, рођаци, и сви они које приватни сектор не жели да запосли. Овакав приступ на крају доводи до стварања антидржаве.
Из књиге Из другог угла (Catena mundi, 2015)
