Прочитај ми чланак

Геокс остао држави дужан 3,5 милиона евра

0

Ни Министарство привреде, ни Комисија за доделу државне помоћи, не оглашавају се поводом решења које је, претпоставља се, прослеђено фирми Геокс из Врања.

Утврђено је да она, након што се летос повукла из Србије, треба да врати готово 20 одсто додељене државне помоћи, јер се испоставило да јој је додељено више новца него што је на то имала право, о чему је ових дана писала Нова економија.

Од државних званичника и институција нема наговештаја да ће се утврђивати ко је одговоран због преплаћених субвенција. Нема ни одговора на питање како то да се држава пет година по окончању инвестиције и баш у време када је Геокс затворио фабрику, сетила да исконтролише додељене субвенције.

Не зна се, а Комисија и Министарство ћуте, да ли је за повраћај новца у ликвидационој маси врањанске фабрике остало 3,5 милиона евра плус затезна камата од краја 2016. године до дана измирења те обавезе. Рок за пријаву потраживања истиче почетком децембра када ће се знати и укупне обавезе и могућност да се оне покрију.

Држава је, у поступку довођења ове компаније, била више него издашна. Само на име субвенција за 1.200 радника, што је 2012. кад је посао договаран, био модел подстицаја, фабрика је добила 11,25 милиона евра или 9.000 по обећаном радном месту, а одмах потом и још непун милион за финансирање нивелације земљишта на коме ће се градити фабрика. Истакао се у Град Врање чија су издвајања премашила милион евра.

Само пола милиона вредно је поклоњено земљиште у индустријској зони за чије је инфраструктурно опремање Врање уложило још толико новца.

У овом тренутку, с обзиром да је опрема фабрике демонтирана и однета на нову дестинацију, ликвидациону масу чини управо то власништво – више од десет хектара плаца на коме су изграђени објекти и фабричке хале површине 1,8 хектара. Ни у градској управи

Врања јуче нисмо нашли саговорнике који би објаснили тренутно стање.

– Верујем да Геокс нема довољно имовине коју је оставио у Србији и да никада неће вратити преплаћене субвенције. Док држава дође на ред, већ ће бити све развучено. Али, кључно је то како држава располаже нашим средствима, 20 одсто није мало а ми пет година нисмо знали да је до тога дошло, као што сада не знамо ни како је дошло. Добра је вест што је и сада неко уочио, али бојим се да нема наде да ће бити враћено. Остаје питање да ли постоје уопште процедуре како се додељује помоћ, ко је то радио, јер сви знамо да се износи одређују паушално, све зависи од воље једног човека. Пошли смо од неких субвенција од 1.000 или 5.000 евра, а дошли смо до тога да Хенкел добије 144.000 евра за свако радно место, фабрика чоколаде у Прокупљу око 100.000. То више нема никаквог смисла, то је поигравање са људима, са јавним ресурсима – каже за Данас Драган Добрашиновић, оснивач покрета „Усправна Србија“.

Он додаје да су то аранжмани који потпуно измичу економској логици и суду јавности јер се новац даје без критеријума уместо да се на дуге стазе инвестира тамо где имамо природни потенцијал.

– Једино логично објашњење је да се тако уплаћене паре, у једној од фаза некоме враћају, што је специфична врста криминала. У почетку су за те сврхе служиле малверзације у јавним набавкама, па онда су дошли међудржавни споразуми а субвенције су боље спаковане, тешко их је критиковати јер су замаскиране отварањем радних места – каже Добрашиновић.

Иако је затварање фабрике дошло нагло, испоставило се да је председник Александар Вучић то знао неколико месеци раније, али је, изгледа бирао тренутак у коме ће лоше вести саопштити врањанској јавности. Обећао је да ће већ у септембру бар за половину од готово 1.300 радника, посао обезбедити у фабрици Теклас из Владичиног Хана, спекулисало се да ће та фирма откупити хале Геокса, али од тога готово да није било ништа.

Обећања су убрзо утихнула а у Текласу је запослено тек око десетак одсто људи, док су остали препуштени сами себи.

– Преостали радници су у статусу незапослених, у Текласу је мало њих задржало посао. Услови су тешки, ради се по десет сати, шест дана у недељи, испарења у погону су велика, нема грејања у хали, тешко је за издржати. Ја сам разговарала са неколицином радника који су покушали ту да раде јер су у изузетно тешкој материјалној ситуацију, али они су врло брзо одустали, определили су се за грађевину или нешто слично. Од обећања председника није било ништа – каже за Данас Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката и објашњава да је све то последица економске политике која фаворизује стране инвеститоре, нуди им јефтину радну снагу која прећутно нит има право на синдикално организовање нити може да рачуна на заштиту институција.

Без одговора

У Министартсву привреде као ни у Комисији за доделу државне помоћи нису одговорили на питање да ли је Геоксу прослеђен захтев за повраћај више уплаћених средстава, зашто пропуст није раније утврђен када је инвестиција окончана још 2016. године, као и да ли постоје сазнања о томе има ли у ликвидационој маси средстава за повраћај више уплаћеног новца. Из Градске управе Врање такође нисмо добили одговоре, а питали смо колико је локална самоуправа кроз директну и индиректну подршку уложила у Геокс, какав је статус бивших радника и да ли се и колико њих поново запослило?