Pročitaj mi članakDok inflacija obezvređuje primanja stanovništva širom Evrope glavno pitanje je kako zaštiti standard građana.
Европски парламент и Европски савет сложили су се јуче око правила којим би се регулисале минималне зараде у Унији „које би обезбедиле пристојан животни стандард узимајући у обзир социоекономске услове, куповну моћ и степен продуктивности и развоја сваке земље“.
pare-novac-evro-evri
Да одреде шта је тачно пристојан стандард, свака земља мора да направи корпу производа и услуга према којој ће се управљати, а као индикатори могу се узети и 60 одсто медијанске бруто плате или 50 одсто бруто просечне плате.
И у Србији је, додуше стидљиво, започела расправа о ванредном повећању минималца, иницијативом синдиката, мада од представника државе ни трага ни гласа.
Минималац који је на почетку године повећан за 10 одсто инфлација је фактички већ појела, па минималном зарадом формално може да се купи робе приближно исто као у марту прошле године.
Минимална потрошачка корпа у марту је износила 42,519 динара, и била је за 10,6 одсто скупља него у марту прошле године.
Минимална зарада од око 35.000 динара и даље је далеко од покрића потрошачке корпа и тако је намера синдиката да се минималац изједначи са минималном потрошачком корпом остао на далеком штапу.
Инфлација у којој доминирају цене хране по правилу највише погађа најсиромашније у чијим трошковима управо храна највише учествује.
Ако погледамо минималне и просечне зараде европских земаља видимо да су земље нашег региона и Србија међу њима много угроженије од чланица ЕУ.
Додуше не свих. Нанижу минималну зараду (у бруто износу с обзиром да Еуростат води статистику бруто плата) у Европској унији у 2022. години има Бугарска, свега 332 евра.
Изнад њих су Румуни са бруто минималцем од 515 евра, а затим Мађари са 542 евра. Од земаља бивше Југославије минималац у Хрватској је 624 евра, а у Словенији чак 1.074 евра.
Највећи минималац у ЕУ има Луксембург – 2.257 евра, 5,6 пута већи него у Србији.
Код нас је бруто минимална зарада 401 евро. Радницима на минималцу није нека утеха то што Македонија има 300 евра, БиХ 277 евра и Албанија јадних 248 евра.
С друге стране, Црна Гора која је у оквиру програма Европа сад повећала минималац на 532 евра.
Јелена Жарковић, професорка на Економском факултету у Београду истиче да колико год је минималац низак, његово превелико повећање би представљало оптерећење за мала и средња предузећа.
„Код нас синдикати могу да траже шта год хоће, али и захтеви морају бити разумни. Иако се због раста цена минимална зарада удаљава од потрошачке корпе, не можемо ни од послодаваца да тражимо нешто што не могу да испуне. Проблем је у опорезивању“, напомиње она.
Према њеним речима, не може се исто опорезивати онај ко ради за минималну зараду и неко ко прима плату изнад просечне.
„Оно што су урадили Црногорци у програму Европа сад, могло би се урадити и код нас. Код њих је било исто оптерећење минималне и двоструке просечне зараде. Они су смањили пореско оптерећење, подигли минималац, подигли су и неке акцизе. Видећемо како ће убудуће функционисати. Код нас је минималац за два процентна поена већи од оптерећења двоструке просечне плате, али то је мало. Наше ниске зараде су оптерећене исто као и високе, а то је послодавцима пуно. Већина малих и средњих предузећа то просто не може да исплати. Ако би минимална потрошачка корпа била 45.000 динара, послодавца би то коштало 60.000 динара. Свугде у Европи од нижих ка вишим платама пореско оптерећење расте“, поручује она.
Стандард грађана Србије није низак гледајући само минималну, већ је иста ситуација и са просечном платом. У марту је исплаћена просечна плата од 635 евра и у односу на сиромашне земље Западног Балкана, попут Македоније, Албаније и БиХ то је и за 100 евра више.
Међутим у односу на упоредиве земље ЕУ и даље каскамо. Изузев Бугарске у којој је просечна нето плата 661 евро, заостајемо 160 евра за Румунијом, око 260 евра за Мађарском и чак 480 евра за Хрватском.
Највећу просечну плату у Европи у прошлој години имали су Швајцарци, чак 5.983 евра. Међу чланицама ЕУ доминирао је Луксембург са 3.816 евра, док је у Немачкој просечна плата износила 2.727 евра. Овде су наведене нето плате самаца без деце, с обзиром да се у великом броју европских земаља зараде опорезују у зависности од брачног и породичног стања.
Просечна плата у ЕУ у прошлој години износила је 2.079 евра, а у еврозони 2.332 евра. Поређења ради, просечна нето плата у Србији у 2021. износила је 560 евра, што значи да је просечна плата у Србији била на свега 27 одсто просечне плате у ЕУ.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 7, 2022
