Прочитај ми чланакИсторијски минимум евра, који је од данас најнижи у односу на долар у последњих 20 година, несумњиво ће довести до проблема у европској привреди, док у нашој земљи, највише разлога за забринутост имају грађани који су подигли кредит у еврима са променљивом каматном стопом, каже за Нова.рс професор Економског факултета и економски аналитичар Љубодраг Савић.
Објашњава да ће овај однос евро-долар, довести до ланчане реакција, којом ће, на првом месту, Централна европска банка повећати референтну каматну стопу и висину еурибора, што ће се аутоматски одразити на висину месечне рате, пре свега, стамбених али и свих других кредита грађана Србије индексираних у еврима и са променљивом каматом.
Несумњиво је, каже он, и да ће јачање долара, довести до инфлације у целој Европи, па самим тим и у Србији.
Однос европске и америчке валуте, односно јачање долара, није тренутна ситуација, сматра Љубодраг Савић и процењује да ‘‘ће даље слабљење евра потрајати‘‘.
Према његовим речима, европска привреда је тренутно ‘‘у великим проблемима са тенденцијом да буду још већи‘‘, па истиче да ће се механизми за стабилизиацију тренутне ситуације у Европи одразити на повећање референтне каматне стопе, што ће у Србији, напомиње он, осетити грађани који имају кредите везане за кретање еурибора.
„Ово неће бити пролазна категорија, у смислу да је данас једна вредност, сутра друга. Можда се у међувремену евро мало опорави, али генерално, због ових ствари везаних за европску првреду и стање у Европи, моја процена је да ће евро и даље слабити. У борби против инфлације, Европска централна банка мораће да коригује референтну каматну стопу, што ће утицати на еурибор. За грађане који имају кредите у еврима, то значи да ће њихове рате само да расту“, упозорио је професор Савић.
Најновији однос евра и долара, који је првенствено погодио европску привреду, наш саговорник објашњава политичким и цивилизацијским релацијама, у којима је, како оцењује ‘‘Европа погубила трку са остатком света‘‘.
‘‘Европа још увек живи негде у прошлости, мислећи да она одређује правила, а нажалост по Европу, па и нас као део Европе, то више није тако. Све ово што се сада дешава између евра и долара су логичне последице, па ово говорим, како би људи разумели да ово није тренутна ситуација‘‘, подвукао је Савић.
Додаје и да је за поједине европске земље ‘‘најгори сценарио‘‘ да ће се, како каже, ове зиме смрзавати, да неће имати довољно хране и посла, а да ће цене расти.
„Ми немамо много везе с тим, али негде се нешто прелива и на нас. Ми смо индексирали кредите у еврима и на жалост, грађани који имају такве кредите морају да буду спремни како да се у наредном периоду носе са повећањем месечних рата“, рекао је он.
‘‘Нема дилеме да ће инфлација порасти‘‘
Слабљење евра у односу на долар, несумњиво ће повећати инфлацију у европским земљама, што ће се кроз такозвану ‘‘увозну инфлацију‘‘, одразити и на повећање инфлације у Србији, предвиђа професор Савић.
Наводи и да се осим увозне инфлације, виде назнаке за повећање и на „домаћем терену“.
Објашњава да ће се најављено повећање плата и пензија одразити на трошкове производње и цену финалног производа, што, како каже, води у ‘‘психолошку инфлацију, која је погубнија од реалне‘‘, јер тада, истиче он, људи почињу да стварају залихе.
„Када то узме маха и кад уђе у главе људи, онда нам следи инфлација, која и не мора да буде реална. Долази до притиска на производе и цене и тада се клизи у двоцифрену, неретко и троцифрену инфлацију. Надам се да у Србији тога неће бити и очекујем, да и ако буде инфлације, да ће она бити у некој скромној двоцифреној вредности. Добар део овога што кажем зависи од нас, али, на жалост, много је више тога што не зависи од нас, јер долази из света и човек не може да се бори против тога. Ако купујемо гас или електричну енергију, морамо да их платимо колико тренутно вреде“, закључио је економиста Љубодраг Савић.
Ефектива: Преко 90 одсто кредита везано за евро
Дејан Гавриловић из удружења ‘‘Ефектива‘‘ каже да најновији међувалутни однос између евра и долара, у Србији тренутно утиче само на грађане који имају кредит у доларима, а којих је, напомиње он, веома мало.
Наводи да кредити у доларима, углавном нису стамбени, нити да масовније учествују у проценту кредитне задужености, али истиче, да ће за грађане који их имају, због јачања долара, сада, месечна рата бити нешто већа.
Додаје и да ће због новонастале ситуације, у добитку бити људи који имају штедњу у доларима, јер долар више вреди.
Ипак, главно је питање да ли ће се садашњи однос евро-долар, одразити на стамбене кредите који су везани за европску валуту.
Гавриловић подвлачи да се у том међувалутном односу, тренутно ништа не мења
‘‘Јачање долара према евру, неће имати никакав утицај на људе који имају кредите везане за евро. Евро слаби у односу на долар и на швајцарски франак, који је такође ојачао. Власници кредита своје рате плаћају у динарима, а пошто су у Србији стабилни и динар и евро, ту се ништа не мења, рата остаје иста. Генерално, у Србији је све везано за евро, тако да сада нема неког суштинског утицаја који ће грађани да осете на свом џепу‘‘, каже Гавриловић и одмах додаје да је то ситуација ‘‘у овом тренутку‘‘.
Према његовим речима, то је појашњење за тренутни однос валута, док је друга страна медаље раст каматне стопе која је везана за еурибор, а који је последњих месеци у порасту.
‘‘Пошто еурибор расте, онда расте укупна камата и повећава се месечна обавеза корисницима кредита, чија је рата везана за кретање еурибора. Тамо где је камата фиксна, ти корисници не осећају ништа, нити раст еурибора, нити слабљење евра у односу на долар. Еурибор је пре неколико дана први пут прешао индекс један, а сада је 1,2 и све је то довело до повећања рате кредита индексираних у еврима‘‘, закључио је Гавриловић.
Удружење потрошача Ефектива, редовно прати кретање еурибора, а према њиховој анализи просечног стамбеног кредита од 50.000 евра, подигнутог на период од 20 година, рата кредита је од почетка 2022. године порасла за око 40 евра, док је на већим износима кредита и месечна рата знатно већа.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 6, 2022
