Прочитај ми чланак
„Два правца би требало да буду кључна у економској политици у Србији. Први, решавање финансијских проблема као што су буџетски дефицит и јавни дуг. То значи да је штедња нужна, јер нико неће желети да позајми новац Србији уколико се све настави као до сада. Али, у исто време, то нема смисла уколико немате и другу, паралелну стратегију развоја економије”, каже у интервјуу за „Политику” Џефри Сакс, професор америчког Колумбија универзитета који је ових дана у посети Србији.
Мислите да „стезање каиша” о којем сви причају не решава проблем?
Наравно да не. ММФ ће тражити штедњу и то јесте неопходно, али без стратегије развоја, то неће дати резултате и донеће једино патњу.
Шта је у случају Србије неопходно укључити у стратегију развоја?
Мора да се разуме који су потенцијали за нове бизнисе и изворе богатства. У Србији су то пољопривреда, прерада хране, делом рудна богатства, ИТ индустрија и туризам. То ће у комбинацији са ангажовањем талентованих људи дати резултате. Јер, млади морају да имају могућности да покрећу послове и да тако створе конкурентну економију Србије за 21. век.
Имали сте састанак са представницима Владе Србије. О чему сте разговарали?
Да, видео сам се са првим потпредседником владе, Александром Вучићем. Имали смо састанак на којем сам ја рекао – ако постоји ишта што могу да урадим, слободно ми реците.
И који је био Вучићев одговор?
Рећи ћу да смо имали веома добар састанак. Сигурно ћемо бити у контакту, јер ја долазим овде већ 24 године и надам се да ћу то чинити и даље.
Шта мислите о нашој економији и шта треба мењати?
Мислим да не користите довољно све своје потенцијале и да то морате да промените. Имате много интелигентних и обучених људи. Србија није драстично сиромашна земља уколико се погледају стандарди целог света, али јесте сиромашна у поређењу са потенцијалима које има. Разлози су, наравно, последице рата, санкција и економске политике која је много пута била лоше вођена. Ту су и висока стопа незапослености и индустрија која се није прилагодила модерним условима пословања. Решење за све ово је делом у стратегији развоја о којој сам причао.
Јасно је да је пред нама огроман посао. А да ли свет испраћа кризу?
Мислим да је најгоре иза нас и да је могућ постепен опоравак. Али, не видим драматично побољшање. Незапосленост је и даље веома висока. Зато ће економски раст и опоравак бити постепени, али мислим да не постоји опасност да свет склизне у нову и још дубљу кризу. Проблем је и у томе што владе нису увек спроводиле одговарајуће мере.
На шта мислите када то кажете?
Мислим да је Немачка могла да буде великодушнија и да је могла да помогне другима да се боље и брже опораве. Али, Немачка је највећи кредитор у Европи и све што је радила је било у циљу да се спаси евро, а не да се реше сви проблеми. Помагала је друге у толикој мери да не разбесни своје грађане, а не да реши проблеме кризе у Европи.
Јасно је стога да ће евро постојати докле год то Немачка жели. Шта мислите о будућности заједничке валуте?
То је у суштини тачно. Евро ће постојати док год га Немачка не блокира. Канцеларка Меркел је била хладне главе, иако су били гласни гласови да се Грчка изгура из еврозоне. Имам утисак да је евро преживео и да је најгоре прошло.
Својевремено сте владама посткомунистичких земаља, па и Југославији, саветовали такозвану шок терапију. Да ли бисте то и данас радили? Да ли је неолиберализам изгубио трку?
Ја нисам препоручивао неолиберализам, већ брзе институционалне промене, а то није потпуно исто. Али, мислим да су преоријентисање на тржишну економију, приватно власништво, слободну трговину, конвертибилну валуту и придруживање ЕУ добар рецепт. Међутим, приближавање Европи не значи да постанете неолиберални, већ да земља почне да личи на остатак ЕУ. То није само неолиберализам, јер тешко ћете рећи да је Шведска неолиберална држава.
———————————————————————————–
Сарадња са Вуком Јеремићем
У Београду сте како бисте узели учешће у оснивању Центра за међународне односе и одрживи развој који покреће Вук Јеремић. Чиме ћете се бавити у институту?
Док је био председник Генералне скупштине Уједињених нација, господин Јеремић је преузео одговорност да се бави и проблематиком одрживог развоја и препознао важност те теме. Радио је одлично и прошлог месеца је постигнут договор да се до 2015. године поставе нови глобални циљеви одрживог развоја. То је велико постигнуће, а институт ће се бавити и тим темама. Окупљена је веома квалитетна група људи.
(Политика)
