Прочитај ми чланак

Еурибор највиши у последњих 13 година – рата кредита некима скочила 100 евра

0

Према последњим доступним подацима у Србији је подигнуто више од 150.000 стамбених кредита.

То значи да барем пола милиона људи директно или индиректно са великом зебњом прати све што се последњих месеци дешава на финансијском тржишту, раст чувеног еурибора који се директно одсликава и у расту рата за узете стамбене кредите.

pare-novac-evro-evri

Многима су оне последњих месеци већ више за 10, 20, 30, некима и за стотинак евра, а прави „земљотрес“ се тек очекује крајем године, пише Блиц.

Камата се састоји из два дела – марже банке у процентуалном износу и фиксне или варијабилне каматне стопе. Приликом подизања кредита ви се опредељујете за једну од две каматне стопе – фиксну или варијабилну.

Фиксна се не мења током отплате кредита и њена предност је извесност обавезе коју имате према банци, дакле, заштићени сте од могућих промена и скока каматних стопа. Међутим, за кредите са фиксним каматним стопама банке обично траже вишу каматну стопу, него за кредите са варијабилним, како би се заштитиле од повећања.

Варијабилне каматне стопе одређују се на бази референтне каматне стопе уз додавање одговарајуће каматне марже. Оне са собом носе такозвани каматни ризик, што значи да се у случају раста референтних каматних стопа током исплате кредита – висина рате увећава. Корекције рате кредита се врше периодично у складу са уговором – обично у размаку од три или шест месеци.

Еурибор највиши још од 2009.

Према доступним подацима, 90 одсто грађана Србије који су узели стамбене кредите определило се за варијабилну каматну стопу, а само десет одсто за фиксну. А код оних са варијабилном у игри су две опције, једни који су везани за тромесечни, односно за шестомесечни еурибор. Код ових првих банке на свака три месеца врше усклађивање зависно од промене вредности еурибора, а код ових других на шест месеци.

И скоро читаву претходну деценију власници стамбених кредита нису много обраћали пажњу на еурибор пошто је он био скоро “закуцан” и трпео је веома мале промене, а самим тиме и рате кредита су биле скоро па фиксне. И тако све до 2022. године и почетка рата у Украјини…

Од 2016. тај чувени еурибор од којег понајвише зависе рате ваших стамбени кредита био је у благом минусу, у 2022. смо ушли са вредношћу од -0,540%, да би од априла кренуо прво благи раст, у јулу је већ био позитиван, у септембру је прешао вредност од један одсто, а крајем прошле недеље пробио је психолошку границу од два одсто, што је највише још од 2009. године.

Са 377 на 491 евро, али може и горе…

Е сад ту долазимо до кључне ствари и шта то значи конкретно за рате наших кредита. Наиме, ако је неко узео кредит од 50.000 евра на 20 година са каматом од 3,5 одсто и везану за шестомесечни еурибор, онда је њему рата почетком године износила 276 евра, а сада када је еурибор прешао два одсто она је 344 евра. Уколико би еурибор наставио да расте и износио три одсто, онда би грађани по овој рачуници морали месечно да издвајају 373 евра, а ако би достигао рекордних пет одсто колико је еурибор био крајем 2008. године, рата би по том катаклизмичном сценарију износила чак 434 евра.

Међутим, некима је рата скочила знатно више. На пример ако сте узели кредит од 80.000 евра на 25 година, опет са каматом од 3,5 одсто и везаном за шестомесечни еурибор, онда вам је рата кредита од 1. јануара до данас скочила са 377 на 491 евро. А ако би еурибор отишао на три одсто била би 540, а са еурибором од пет одсто чак 644 евра, што, руку на срце, многи финансијски не би могли да поднесу.

„Можда се неком кредитном дужнику рата повећала и 790 евра, али то је под условом да је узео кредит од 180.000 евра. Међутим, просечан стамбени кредит у Србији је 32.000 евра. Имамо око пет милијарди евра пласираних кроз 154.000 стамбених кредита. На том просечном износу кредита рата не расте у толикој мери“, рекао је за Н1 Владимир Васић из Удружења банака Србије.

Један одсто некима 30, некима 100 евра

Душан Узелац из Каматице рекао је за РТС да ако еурибор скочи за један одсто, са два на три, онда би рата кредита која је била 250 евра скочила на 280 евра, односно у просеку скок за један посто еурибора, рата скаче за 30 евра.

„Кредит од 100.000 евра је крупан кредит и велика је рата поготово на 30 година, тако да је могуће да порасте рата и за 100 евра. Што је већа рата, већи је и пораст рате“, рекао је Узелац.

Он је додао “да је око два посто мирнодопска вредност еурибора, а у кризним временима, као што је сада, он може да скочи до три, четири, пет, ишао је и до пет, али се кратко задржао јер су реакцијом финансијских инструмената централних банака оборили еурибор па је он био негативан”.

Рате не расту свима подједнако

Међутим, рате кредита не зависе само од тога да ли сте узели кредит са фиксном или варијабилном каматом, већ и од тога колико је прошло времена од када сте подигли кредит. Највеће повећање рата осетиће они који су недавно или пре пар година потписали уговоре са банком, док ће много мање проблеме имати они који су отплатили, на пример, више од половине кредита.

Ако узмемо некога ко је крајем 2021. подигао кредит од 50.000 евра на рок од 180 месеци (15 година), уз променљиву каматну стопу по формули 2,99 одсто плус тромесечни еурибор, месечна рата му је од 1. јануара до данас скочила са 330,8 на 367,5 евра. Дакле, већа је за 36,7 евра.

Међутим, ако се ради о особи која је већ пет година отплаћивала кредит (60 рата), онда би његова рата износила 357 евра или 26,2 више него почетком године. Коначно, како преноси Н1, некоме ко је отплатио већ 160 од 180 рата, месечна свота која иде банци била би повећана за само 4,61 евро.