Прочитај ми чланак
Валентин Катасанов, доктор економије, председник Руског економског друштва „С. Ф. Шарапов”
(Факти)
Кипарски догађаји су дали импулс разматрању проблема „шишања депозита” у САД
Поједини законодавци су покушали са иницијативама усмереним на коришћење средстава улагача за спасавање америчких банака. Међутим, тамо такве законодавне иницијативе нису успеле да скупе ни минимални број гласова. А ево и зашто.
„Шишање клијената” банака на Кипру су назвали „порезом за богаташе”, а коментатори су га описивали као „заслужено”, јер је већи део новца на кипарским рачунима припадао страним олигарсима, бегунцима од плаћања пореза и перачима новца. Међутим, ако се тај систем искористи у САД, тај порез ће пасти на терет сиромашних и средње класе.
Имућни Американци не држе већи део свог новца у банкама. Држе на тржишту ефектива, у некретнинама, у вредносним папирима, злату и сребру и сл.
Предлози да се „шишају рачуни” у САД зато нису прошли. Они се косе са данашњим расположењима у америчком друштву, усмереним на праведнију поделу прихода. Узгред, у Америци су се досетили да могу да се „шишају” не само депозити, већ и имовина, коју грађани (у овом случају имућни) држе у сефовима банака.
То више није кипарско искуство. То је „ноу-хау” америчког порекла.
Министарство за унутрашњу безбедност САД још је 2010. послало банкама у земљи циркуларно писмо којим је упозоравало банке на могућност приступа ФБИ и других америчких специјалних служби сефовима банака, где се чува имовина клијената.
Како пише у том писму, у случају потребе – специјалне службе могу да изврше конфискацију не само докумената, већ и злата и других драгих метала и остале вредне имовине која се чува у сефовима. Конфискацију у циљу „обезбеђивања националне безбедности”. Наравно, у тренутку слања писма (2010.) се подразумевало да је реч о борби са организованим криминалом, наркобизнесом, финансирањем терориста и сл.
Писмо је било написано тако да би се обезбедила ефикаснија реализација такозваног Патриотског акта (Patriot Act), усвојеног након догађаја 11. септембра 2001.
Међутим, 2013. неки стручњаци су у контексту овог циркуларног писма предложили да се прошири појам „националне безбедности”. Конкретно: да се банкрот банака разматра као озбиљна претња „националној безбедности”.
Из овога је био изведен неочекивани закључак: у циљу спасавања банака може да се организује „ревизија” сефова банака а пронађена средства да се усмере у спасавање банке.
Ето вам „светости” приватне својине!
Најџел Фараџ
Одмах, чим су кипарске власти објавиле о забрани приступа кипарских улагача њиховим рачунима у банкама, шеф Британске странке Независности и члан европског парламента Најџел Фараџ (Nigel Farage) је дао ексклузивни интервју информативној агенцији King World News (19.03.2013) у којем је рекао:
„Чак у мојим најмрачнијим прогнозама шта ће учинити бриселске бирократе како би подржале еврозону у распадању, нисам претпостављао да ће посегнути за лоповлуком – то се баш тако зове. То је лоповлук! То је кршење гаранција недодирљивости депозита, коју су они сами одредили 2008. године. На вишем нивоу, то је кршење најбитнијег принципа владавине права, једне од основа Западне цивилизације. Зато су главни планери урадили нешто стварно ванредно. Да ли су размишљали о последицама свега овога? Јер, ако то урадите бар једном – украдете од штедиша једне земље еврозоне, шта ће вас зауставити да то поновите у другој земљи?
У Европи постоје велике државе као што су Шпанија и Италија са озбиљним проблемима. И, рећи ћу отворено: да живим у Шпанији од пензије, као неколико стотина хиљада Британаца, и кад бих видео шта се дешава на Кипру – сасвим сигурно бих покушао да тог часа узмем сав мој новац из шпанских банака”.
Британски политичар је тачно осетио последице кипарске авантуре по банкарски систем Европске уније. Зато је руководство ЕУ имало само следеће могућности: а) да призна погрешност својих одлука, да се покаје и да покуша да „врати филм уназад”; б) да брзо прошири кипарско „искуство” на све земље у саставу ЕУ како Европејци не би дошли у искушење да пребацују своја средства из једне земље у другу, макар у оквирима ЕУ.
Изабрана је друга варијанта
Први практични корак у том правцу био је урађен већ 24. априла 2013. кад је одбор Европског парламента за економска и новчана питања гласао за израду и ратификацију правила и процедура коришћења средстава улагача за спасавање банака.
Ова правила и процедуре треба да буду јединствени за све земље у саставу ЕУ.
Један од архитеката новог система је посланик у Европском парламенту од шведске Конзервативне партије Гунар Хокмарк.
Средином маја ове године тема формирања система за „шишање” банковских депозита разматрана је и на заседању Савета ЕУ на нивоу министара економије и финансија, а председавао је европски комесар за питања унутрашњег тржишта Мишел Барније.
Коначно, 20. маја посланици у Европском парламенту су подржали у првом претресу нацрт механизма заштите банака уз помоћ средстава улагача.
Да би овај пројекат био ратификован, неопходна је сагласност министарстава финансија свих 27 земаља-чланица ЕУ и преко 750 посланика европског парламента.
Након доношења закона на опшеевропском нивоу, парламенти земаља-чланица ЕУ треба да донесу одговарајуће националне нормативне акте. Основне тачке тог нацрта закона су:
1. Систем осигурања банковских депозита са лимитом до 100 хиљада евра остаје на снази.
2. За подршку стабилности банака и спречавање банкрота, користе се депозити преко 100 хиљада евра. Депозити се користе тек када се исцрпу могућности подршке банкама прво од стране акционара, а затим власника обвезница самих банака.
3. У случају потребе, подвргнуте „шишању” суме могу да се конвертују у обвезнице и акције банака.
4. Нови механизам подршке банака ступа на снагу од 2016.
5. Формирање у земљама-чланицама ЕУ националних фондова за подршку банкама који треба да се формирају за рачун доприноса банака. Што се тиче заједничког за ЕУ фонда подршке банака – о томе још не постоји сагласност (конкретно Немачка је против).
6. Клијенти банака се деле у две категорије: а) поуздани; б) ризични. Мере конфискације депозита зависе од категорије штедиша (средства ризичних клијената се конфискују у првом таласу).
Последња тачка је најзанимљивија. Јасни критеријуми поделе улагача на ову или ону категорију још увек не постоје. Мада, неки коментатори већ дешифрују ову тачку.
За „поуздане” се пре свега сматрају своји клијенти (из зоне ЕУ). У „ризичне” спадају улагачи из „спољних” земаља.
Врло је могуће да ће се они одређивати, уз узимање у обзир конкретне државе.
Очигледно је, да ће се клијенти из Русије сматрати „ризичнима”. Такав однос према потенцијалним клијентима из Русије није ништа ново. На пример, када су руски улагачи кипарских банака почели на пролеће ове године да траже „резервне аеродроме” у Летонији, Литванији, Естонији, Пољској и неким другим земљама Источне Европе – из Брисела је банкама тих земаља упућен укор.
Еврочиновници су упозорили источноевропске банкаре да треба да се уздржавају од рада са клијентима из Русије. Као разлог је било наведено – да новац руског порекла не одговара захтевима легитимности.
У седишту ЕУ, и иначе, влада незванични принцип – принцип претпоставке нелигитимности било ког новца пореклом из Русије.
Очигледно је да ће се новац руских грађана који буде доспевао у банке земаља-чланица ЕУ стално налазити под „Дамокловим мачем” конфискације.
Европске штедише који су се нашле у клопци новог закона о конфискацији сигурно ће покушати да извуку свој новац ван граница Европске Уније, у безбедније зоне.
ерујем да они који су организовали припрему и усвајање закона о конфискацији умеју да прорачунавају кораке. Зато се може очекивати да ће у најскоријој будућности светска финансијска елита на глобалном нивоу почети да разматра питање јединствених правила конфискације средстава клијената у случају банкротирања банака и криза.
Места за такве дискусије могу да постану самити G7, G8, G20, Давос, Међународни монетарни фонд, Савет за финансијску стабилност и други познати форуми.
Изградња новог светског поретка иде пуним паром
Узгред, ове године Русија председава у Групи Двадесет (G20). Она као председник треба да задаје ритам и да одређује дневни ред главног самита (G20) који ће се одржати у септембру 2013. у Санкт-Петербургу а на ком ће се окупити председници и премијери земаља-учесница.
Као и увек, на самиту ће се разматрати теме које се тичу борбе са дефицитима буџета и задуженошћу држава, финансирањем инвестиција, регулисањем „сивог” бенкинга, борбом са „прањем” „прљавог новца” и поновним разматрањем квота Међународног монетарног фонда. Дискутоваће се, наравно, и питања у вези реформисања међународне финансијске архитектуре и сл.
Руководиоци руског Министарства финансија периодично дају информације о припремама за септембарски самит у Петербургу. Али, о проблемима конфискације депозита на Кипру и последицама тих догађаја – чиновници министарства ћуте. Једноставно ништа не примећују.
Можда, чиновници Министарства финансија и Централне банкe Русије, који пажљиво хватају сигнале са Запада, такође припремају за руске грађане домаћу верзију кипарске импровизације?
А свака импровизација је добра само кад се припрема унапред и тајно.
Превела Марија Петрова
