Прочитај ми чланак

АУСТРИЈА И ЈУЖНИ ТОК: ЕУ дугује одговор Београду и Софији зашто су остали без прихода

0

mangot

Брисел након пропасти Јужног тока нема одговор на гасне потребе југоисточне Европе, каже у разговору за DW аустријски експерт Герхард Мангот. Сматра да ЕУ дугује одговор Београду и Софији зашто су остали без прихода.

Господине Мангот, руски председник Путин најавио је обуставу градње Јужног тока, док је шеф Газпрома Алексеј Милер био много јаснији када је рекао да је овај гасовод „мртав“. Како тумачите ове поруке? Да ли је пројекат сахрањен или само на леду?

Путин је рекао да наставак градње Јужног тока није могућ у тренутним околностима. Дакле није искључено да би градња могла да се настави уколико се те околности промене – што је, руку на срце, мало вероватно. Све се креће у правцу тога да је поглавље Јужни ток заувек затворено.

На које околности мислите?

Европска унија није сагласна са правним оквирима Јужног тока. Брисел истрајава на правилима Трећег енергетског пакета: да и други понуђачи морају имати приступ гасоводу као и да испоручилац гаса не може истовремено бити власник гасовода. Од тих принципа ЕУ не жели да одустане. Раније је у појединим случајевима правила изузетке.

Зашто сада не направи изузетак?

Из два разлога: најпре не желе да Украјина трпи. Јер стратешки циљ Русије је наравно био да Јужним током заобиђе Украјину као транзитну земљу. Други разлог је тренутно заоштравање односа Брисела и Москве. У таквој ситуацији великих напетости ЕУ очигледно нема намеру да одступи од својих позиција. Русија је онда дигла руке.

Гасовод је на леду од јуна, а тада су ЕУ и Русија најавиле да ће заједно тражити решење. Утисак је да га нису баш превише предано тражили.

За Москву је Јужни ток одувек био веома скуп план који је испуњаван из политичких разлога без много освртања на трошкове. Међутим сада, у светлу финансијских санкција САД и ЕУ, није лако финансирати тако скуп план. Многе западне банке, које је требало да буду зајмодавци, сада су скептичне и уздржане.

Да ли очекујете неку врсту освете Москве кроз повећање цена гаса, посебно у земљама кроз које је требало да иде гасовод?

Тек условно. Јер у уговорима са балканским земљама уписана је иста формула за формирање цене као у уговорима са западноевропским муштеријама. То је, наиме, везивање за цену нафте на светском тржишту. Када цена нафте знатно опада, падају и цене које Газпром може да тражи. Проблем је само што више неће бити могуће политичке повољне цене какве су понуђене рецимо Бугарској за учешће у Јужном току.

Шест чланица ЕУ и Србија као кандидат биле су веома заинтересоване за овај пројекат – на послетку, оне плаћају свој гас 25-40 одсто скупље него Немачка или Велика Британија. Може ли овај фијаско да изазове поделе унутар Уније?

ЕУ у сваком случају нема одговор када се ради о сигурности снабдевања гасом многих земаља у југоисточној Европи. Ове државе посебно испаштају када између Москве и Кијева дође до трзавица или обуставе гасног транзита. Јужни ток је свакако био могућност да земље попут Бугарске и Србије смање тај ризик. Сада ЕУ мора да објасни овим земљама зашто ће остати без стотина милиона долара које би добиле од транзита руског гаса, посебно јер је овим државама тај новац преко потребан. Мислим да ЕУ нема одговор на то питање.

Западноевропске земље ће, међутим, и даље добијати гас по повољној цени.

Нема сумње да рецимо Немачка или Британија уопште не зависе од евентуалне градње Јужног тока – они се скрбе преко Северног тока или Јамала. За те државе је лако и бесплатно да блокирају пројекат попут Јужног тока. То баш и није знак солидарности унутар ЕУ. Питање је шта ће Брисел понудити југоисточним земљама Европе које сада плаћају цех геополитичког конфликта? ЕУ ће стајати празних руку и то ће свакако изазвати узрујаност у оквиру Уније.

Обновљива енергија или течни гас из САД су на дугом штапу. Постоје ли алтернативе сада?

Могуће је, наравно, да Русија направи чвориште гасне трговине на турско-бугарској или турско-грчкој граници. У том случају би на Европљанима било да изграде гасоводе дотле, како би могли да преузму енергент. Ипак, можемо сумњати да ЕУ размишља у том правцу. Постоји огроман притисак појединих чланица, али и САД, да се од Русије купује мање гаса него до сада. Сведоци смо хистеричне дебате о томе да ли Европа зависи од руског гаса или Русија зависи од европских пара. Заправо су две стране међусобно зависне и обе од сарадње могу да профитирају.

*Герхард Мангот (48) је професор политичких наука на Универзитету у Инзбруку. Од 1991. је истраживач и саветник Аустријског института за међународне послове и то за питања бившег Совјетског Савеза и источне Европе, а од 1995. предавач на бечкој Дипломатској академији. Професор Мангот пише и свој блог у којем се углавном бави дешавањима у Русији и, у последње време, кризом у Украјини.

(Дојче веле)