Прочитај ми чланак

Екс-Ју републике у минусу 90 милијарди, тешко да ће икад вратити дуг!

0

sfrj

Јавни дуг држава насталих распадом бивше СФРЈ достигао је ових дана фантастичних 90 милијарди евра! Ем што је та сума фрапантна, ем што су мале шансе да те државе те дугове икада отплате. Мада су поређења, нарочито у економији, увек незгодна, треба ипак подсетити на то да је дуг бивше државе пре распарчавања био готово четири и по пута мањи, то јест око 20 милијарди долара.

Рекордер је за сада Словенија, која ће се ове године задужити готово 28,8 милијарди евра, али она има и најмање разлога за бригу јер је њен бруто домаћи производ и највећи па има могућности да оно што је узела и враћа. Јавни дуг Словеније у 2013. години порастао је на 71,7 одсто бруто домаћег производ и процена је да ће ове години достићи готово 81 одсто БДП-а.

„Ове године, јавни дуг ће порасти на 28,8 милијарди евра, односно 80,9 одсто бруто домаћег производа, што је готово четири пута већи ниво у односу на онај из 2008, пре избијања глобалне финансијске кризе”, наводи словеначки Завод за статистику.

На другом месту је Хрватска с мало мањим задужењем од око 28,7 милијарди, а прати их Србија с дугом који је прешао 20 милијарди евра. Тачније, Министарство финансија објавило је да је јавни дуг Србије на крају марта износио 20,507 милијарди евра, што је 62,3 одсто бруто домаћег производа. У марту је јавни дуг повећан 109 милиона евра.

Остале републике, то јест државе, дебело заостају, али, с обзиром на њихову економску снагу, и оно што дугују је превише. Тако је држава у Босни и Херцеговини дужна око 5,5 милијарди евра, Македноци су за државне потребе позајмили 2,7 милијарде евра, а Црна Гора је дужна 1,7 милијарду.

По оцени домаћих економиста, све земље бивше СФРЈ, сем Словеније, полако клизе у дужничко ропство и ако не предузму хитне и оштре мере, у њега ће и запасти.

Сарадник Института за тржишна истраживања Саша Ђоговић каже да земље бивше државе тону у велике дугове јер су распад и дезинтеграција тржишта деструктивно деловали на индустрију, производња је падала, тржиште се смањило, а конкурентност привреда и фирми значајно пала. Изгубљена су тржишта у Африци, Азији…

(Курир)