Прочитај ми чланак
Поручио је и да је ће према програму „Србија 2025“ сви становници Србије добити канализацију и водовод.
Ово исто обећање Вучић је дао и у септембру прошле године када је – говорећи о инвестиционом плану, који се тада још правио – рекао: „за комплетну канализациону мрежу и водовод, без Београда, издвојићемо три милијарде евра, а то значи да свако село, град у Србији за четири или пет година имају канализацију и чисту пијаћу воду“.
Међутим, од тада се понешто променило, а пре свега износи са којима се барата. Наиме, пре четири месеца Вучић је говорио о три милијарде евра, без Београда (који сам захтева инвестиције од око једне милијарде евра), док је на представљању програма „Србија 2025“ најавио да је остављено „чак милијарду евра“ за водовод и канализацију.
„Све пројекте које добијемо моћи ћемо да урадимо, али нећемо имати толико пројеката. Ставили смо више новца него што наше општине могу да поједу“, рекао је Вучић. Ипак, чини се да су власти одустале од идеје да свако домаћинство добије воду и канализацију у наредних пет година с обзиром да је троструко смањен износ инвестиција, а изгледа да ни то неће бити потрошено.
Наиме, према анализи Фискалног савета, само за проширење и рехабилитацију канализационе мреже потребно је 2,5 милијарде евра. За изградњу постројења за пречишћавање вода потребно је издвојити око 1,3 милијарде евра, док је за водоводну мрежу, фабрике воде и отварање нових изворишта воде потребно око 1,5 милијарди евра.
Дакле, према анализи Фискалног савета за водовод, канализацију и фабрике за пречишћавање отпадне воде у Србији је потребно више од пет милијарди евра, односно више од милијарду евра годишње у наредној петолетки, наспрам 200 милиона годишње колико ће држава издвојити.
Овде остаје питање, на које нисмо добили одговор ни од Председништва ни од Министарства финансија, а то је да ли овај план укључује и издвајања локалних самоуправа и у ком износу.
Стручњаци сматрају да је овај новац државе озбиљан уколико исто толико издвоје и општине плус средства из фондова ЕУ која су намењена заштити животне средине.
А разлога за улагање и те како има с обзиром да је свега 55 одсто становника Србије прикључено на канализацију и ту се углавном ради о урбаним центрима.
У земљама Централне и Источне Европе са којима се има смисла поредити, канализацију има 84 одсто становништва. Око 3,1 милиона грађана Србије отпадне воде спроводи у септичке јаме.
Да би канализација заиста стигла у сва домаћинства на канализациону мрежу од 14.800 километара потребно је додати још око 10.400 километара и то како цени Савет кошта око 2,3 милијарде евра.
Ни са водоводом ситуација није много боља. Више од 40 одсто водовода у земљи има воду која није за пиће. Поред тога више од трећине воде из водоводне мреже се губи, најчешће због пуцања старих цеви, пошто су махом прављене у другој половини прошлог века.
На крају, у Србији јако мали број општина прерађује отпадне воде, а оне највеће, Београд и Нови Сад немају ниједно такво постројење по чему смо јединствени у сливу Дунава.
Укупно свега 10 одсто отпадних комуналних вода се прерађује насупрот 70 одсто у земљама Централне и Источне Европе.
Планови и реализација планова су ипак различите ствари.
Томе добро сведоче планови челника града Београда управо о изградњи канализације и водовода у рубним подручјима града.
Тако је Синиша Мали као градоначелник главног града почетком 2016. године представио план да се у наредних 10 година изгради 1.600 километара водоводне и канализационе мреже што би коштало 700 милиона евра, као и да се направи 14 постројења за прераду отпадних вода за 300 милиона евра.
Од тада је прошло четири године, дакле две петине предвиђеног рока, а мало шта је урађено, па је садашњи заменик градоначелника (а 2016. године градски менаџер) Горан Весић пре нешто више од месец дана дао идентично обећање, да сви становници Београда добију воду и канализацију, али до 2029. године. Иначе према њиховим речима једна трећина Београђана нема канализацију.
Остаје да се види да ли ће остале општине па и београдска бити ефикасније у наредних пет године него што су биле у претходних пет.
