Pročitaj mi članakGrejna sezona u Srbiji zvanično počela u nedelju, 15. oktobra, a dostupni podaci jasno ukazuju na to da će najniže račune za zagrevanje svojih domova plaćati građani koji se greju na drva i oni koji termoakumulacione peći pale samo noću.
С друге стране, највеће трошкове имаће потрошачи који користе струју директно у грејним телима и котловима за етажно грејање као и они који се греју на пропан бутан гас. Та домаћинства за набавку потребних енергената морају да издвоје 128 хиљада динара током грејне сезоне. Луксуз представља и грејање на струју ако се пећи пале током дана јер онда рачуни током грејне сезоне износе око 69.000 динара. Нешто повољније ће проћи грађани који се греју на пелет. Они ће наиме у овој грејној сезони за те потребе издвојити око 66 хиљада динара. Трошкове, око 60.000 динара, имаће домаћинства који користе скупље огревно дрво чија је цена 6.200 динара по метру кубном и имају пећи ниже ефикасности.
За грејање на угаљ биће потребно издвојити суму од 50 хиљада динара. Домаћинства која користе термоакумулационе пећи пак плаћаће 48 хиљада динара али само у случају ако су та грејна тела укључена ноћу када је струја јефтинија. Интересантно је да ће ове сезоне повољно бити грејање и на природни гас за шта је потребно издвојити око 42 хиљаде динара. Најниже трошкове енергије за грејање у грејној сезони 2017/2018. према ценама из октобра ове године имаће домаћинства која се греју на дрво у подручјима Србије у којима се оно може набавити по нижим ценама, на пример 4.500 динара по кубном метру, и уколико имају новије пећи чија је ефикасност већа, на пример 65 одсто. Таква домаћинства ће за огрев платити око 37.000 динара за сезону.
Најквалитетније грејање свакако имају грађани у чијим становима и кућама функционише централно грејање. Међутим, за разлику од оних који се топлотом не снабдевају из топлана потрошачи који имају даљински систем грејања ту услугу плаћају током целе године кроз рачуне за Инфостан. Примера ради, београдска породица који живи у у стану величине 60 квадратних метара за рачуне за топлотну енергију на годишњем нивоу потроши чак 85.932 динара.
Никола Рајаковић, професор Електротехничког факултета у Београду, истиче за Данас да је очекивано да је грејање на ТА пећи ноћу и даље један од најјефтинијих видова загревања станова али и да је пелет у Србији нерезонски скуп.
– Док год буде оваква тарифна политика, док год цена струје буде пратила висину плата грађана које су прилично ниске постојаће домаћинства која ће електричну енергију користити за загревање. С обзиром на економску ситуацију у земљи реално им се не може замерити што то раде јер то чине да би уштедели кућни буџет. То није рђаво ни за електроенергетски систем јер треба утрошити струју која је на располагању ноћу. Ипак, требало би радити да се број термоакумулационих пећи смањи за 20 одсто јер прекомерна потрошња струје за загревање није добра ствар. Такође, цене струје ће све више расти и грађани у будућности неће моћи да рачунају на повластицу да за загревање користе јефтину електричну енергију – објашњава наш саговорник.
Он додаје да би држава морала да створи алтернативу за људе који се сада греју на струју а најбољи и најефикаснији начин за то је коришћење обновљивих извора енергије.
– У том смислу треба развијати систем топлотних пумпи које загревају воду или ваздух, затим користити пелет јер биомасе у Србији има у изобиљу а такође треба развијати и мале топлотне мреже које би потрошаче снабдевале топлотном енергијом из биомасе и сунчевог загревања – наглашава Рајаковић. Он је категоричан у оцени да је цена пелета у Србији превисока и економски неоправдана.
– Трговци искоришћавају чињеницу да је велика потражња за пелетом али то није коректно нити би се те цене могле назвати реалним. Другим речима с обзиром да се пелет добија из биомасе којом је Србија богата цене тог огрева би свакако требало да буду значајно ниже него што су сада – истиче Рајаковић.
И Војислав Вулетић, генерални секретар Удружења за гас Србије, наглашава да су цене пелета па и угља и дрва веће него што би требало да буду и такође истиче да је узрок тога понуда и потражња.
– Све већи број грађана користи тај огрев и трговци то користе. Они се руководе својом логиком и дижу цене због велике потражње. Ако би се потражња смањила, логично је да би и цена ишла надоле – каже Вулетић.
Према његовим речима, цена природног гаса је повољна јер тај енергент прати цене нафте. Док падају цене нафте падају и цене гаса и то је основни разлог што је ове сезоне „плав енергент“ јефтин као огрев.
– С друге стране цене централног грејања би могле да буду знатно јефтиније када би топлане смањиле трошкове на својој дистрибутивној мрежи, што код већина топлана у Србији није случај па у цену топлотне енергије коју плаћају грађани урачунавају и оно што саме расипају – закључује Вулетић.
