Прочитај ми чланак
(Новости)
Роба, док дође до рафа, промени више посредника, што увећава њену цену. Део зараде увозницима, дистрибутерима, продавцима, а цех потрошачу
Док стигне до потрошача, роба у Србији, по правилу, промени више посредника, а свако узме „део колача“. То подиже цене намирница, па је код нас све неоправдано скупо и на пијацама и у продавницама, због чега смо приморани да скоро половину месечних примања трошимо само на храну.
У цену робе, није тајна, уграђују се сви у трговинском ланцу, од произвођача, добављача, па до дистрибутера и разних заступника. У јеку сезоне дешава се да цене поврћа и воћа на тезгама буду папрене. Поједине процене говоре да на путу до купца роба поскупи од 50 до чак 150 одсто. А нестабилно економско тржиште, какво је у нашој земљи, иде у прилог онима који лако нађу начин да зараде.
– То је све резултат лоше привреде, која је уништена добрим делом и приватизацијом протеклих година – каже за „Новости“ Данило Шуковић, економиста. – Уместо отвореног тржишта и конкуренције, добили смо затворено, где учесници нису дозволили да се развије права конкуренција. Још пре десет година најављиван је долазак „Коре“ и других водећих „играча“, али то се није догодило. У таквој ситуацији стварају се услови за велики раст цена, јер држава није створила амбијент где је истинска конкуренција могућа.
Колики пут „превали“ роба од произвођача до купца, зависи од више фактора. Велики произвођачи често имају своју продајну мрежу, а велики трговински ланци и сопствену производњу, па своју робу директно продају потрошачима.
– Директна продаја код нас, нажалост, недовољно утиче на формирање нижих цена, јер сви користе стање на тржишту да увећају своје профите – тврди Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Више посредника у промету утиче на бржи раст цена, а цех увек плаћају потрошачи. То је и знак поремећаја на тржишту и неспремности владе да наметне фер конкуренцију.
Још тежа је ситуација, каже Богосављевић, у производњи и продаји меса.
– Познато је да су произвођачке цене појединим производима од меса два до три пута мање од малопродајних цена – додаје Богосављевић. – Од разлике између малопродајне и произвођачке цене покрива се порез на додату вредност и маржа и остварује се зарада, која је већа и од произвођачке цене. Ако се овоме додају бескаматна кредитирања трговаца од произвођача, кроз одложена плаћања и прва пуњења новоотворених објеката, формира се потпунија слика о стању на тржишту.
