Прочитај ми чланак
Министар Млађан Динкић представио недељама усаглашаван програм мера штедње. Ребалнсом трошкови буџета биће смањени за 37 милијарди динара. На продају државна предузећа и 500 милиона долара додатно задужење.
Држава је усагласила програм мера штедње и реформе јавног сектора, како би спречила раст јавног дуга. Ребалансом буџета расходи ће бити смањени за 37 милијарди динара, па ће се „минус“ на крају године, надају се надлежни, зауставити на 177 милијарди динара. Прекрајање касе у понедељак ће усвојити Влада Србије, посланици ће га читати током наредне недеље, а расправа у парламенту ће почети 1. јула.
РЕБАЛАНС
Да каса не би била на издисају и следеће године, дражава најављује бољу наплату пореза и одлучнију борбу са „сивим“тржиштем. Креће у реформу јавног сектора и то решавањем проблема јавних и предузећа у реструктурирању, али и контролом броја запослених и плата чија примања подмирује буџет. Привреду ће, верује држава, покренути нови закони – о раду и планирању и изградњи.
90 уместо 179 предузећа у реструктурирању
300е по години стажа социјални програм
500 милиона долара додатно задужење
– Ребалнас буџета је мањи део овог програма – рекао је у среду министар финансија и привреде Млађан Динкић. – Много већи део су структурне реформе и побољшање инвестиционе климе. Основа нашег програма је штедња јавног сектора и подршка развоју приватног сектора.
Држава је ребалансом смањила очекивања од пореза и то за чак 92 милијарде динара. Искуство из прве половине године им је показало да су преценили очекивања од пореза на добит за 22,3 милијарде динара, од пореза на додату вредност за 30 милијарди динара, а акцизе за 16 милијарди динара.
На први поглед у штедњи су најгоре прошле организације обавезног социјалног осигурања. Њима ће се трансфер смањити за 20,5 милијарди динара, али већи део је заправо последица измене стопе допрнисоа. Субвенције су мање за 8,5 милијарди динара. И поред упозорења стручњака, буџет је озбиљно поткачио капиталне инвестиције и то за 12,4 милијарде динара.
– Мој предлог је био да се више штеди на неким другим расходима, али су се многи министри рађе одрицали капиталних инвестиција него расхода за плате – тврди Динкић. – Са економског угла то није исправно, али ми радимо у коалиционој влади све је ствар консензуса.
ПРИМАЊА
Ооктобар доноси повећање од 0,5 одсто плата и пензија. Исто толико ће бити повећање у априлу 2014. док ће у октобру следеће године порасти још један одсто. Прави се регистар свих запослених у јавном сектору. У држави ће он бити готов до 31. јула, а у јавним предузећима до 30. септембра. Идеја је да следеће године почне централизован обрачун плата, што је Хрватској уштедело десет одсто. До краја 2015. године неће се повећавати зараде ни онима који напредују у служби.
СТЕЧАЈ
ОД 179 предузећа у реструктурирању до краја године у стечај ће отићи 27, а 66 ће бити понуђено на продају. До краја године у 16 фирми ће бити спроведен унапред припремљен план реорганизације, а то значи да ће држава отписати старе обавезе. Током наредне године, у 29 великих система држава ће преузети имовину и тражити стратешке партнере. Постоји још 41 предузеће са посебним статусом и за њих се смишља стратегија.
Влада се договорила да у свим овим предузећима важе исти услови социјалног програма. Радници ће добијати отпремнине и то по 300 евра за сваку годину стажа. Зато је повећан буџет Транзиционог фонда за 3,7 милијарди динара.
На питање новинара да ли ће ускоро у његово министарство, као државни секретар, ући Милка Форцан, министар Динкић је одговорио да државни врх уопште није разговарао о реконструкцији Владе и да најаве о новом секретару нису тачне.
ИНСПЕКТОРИ
Циљ државе је да повећа приходе. Како следеће године почиње искуљчиво електронска пријава пореза, министар финансија најављује да ће тренутни шалтерски радници Пореске управе бити пребачени у инспекцију. А да би стали на пут нелојалним привредницима, инспектори неће контролисати радње у свом, већ у суседном граду или општини.
Повећање прихода се очекује и од давање лиценце за 4Г мрежу, што је недавно учинила Македонија. Ова земље је, међутим, већ завршила дигитализацију телевизије, а Србија није. Од лиценце би, иначе, могли да зарадимо од 125 до 250 милиона евра.
ПРОДАЈУ “ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ“
О евентуалној продаји „Телекома“ Србије владајућа коалиција није постигла јединствен став. Продају се рудници „Ресавица“, Дунав осигурање и Чачанска банка.
„Јатервејз“ очекује стратешког партнера, „Галеника“ мора да прође кроз реструктурирање, Аердором ће ићи у закуп.
„Србијагас“ више неће добити гаранције за нове кредите и мора тржишно да послује.
Држава ће одобравати гаранције за зајам само онима који су искористили најмање 70 одсто раније одобрених кредита, јер тренутно милијарде евра „леже“ неискоришћене.
Од продаје фирми у реструктурирању не очекју се значајни приходи. Према речима министра Динкића логика је да престану да троше новац на њих.
ШТЕДИШЕ ОПРЕЗНО
Решавања проблема Агробанке и Развојне банке Војводине буџет је коштало 200 милиона евра. Таквих потеза, међутим, убудуће неће бити.
Држава ће, поручио је министар Млађан Динкић, надокнађивати искључиво осигуране депозите. Порука грађанима и привреди је тако да воде рачуна коме поверавају новац.
ПАРЕ ЗА РТС
Ребаланс буџета уводи и трошак за јавни сервис. Радио-телевизија Србије до краја ове године ће добити 2,4 милијарде динара из државне касе. Грађани од октобра више неће плаћати претплату.
