Прочитај ми чланакПодгорица -- Прича о истраживању нафте и гаса актуелна је Црној Гори последњих неколико година.
Наиме, Влада Црне Горе одлучила је да уступи концесије за истраживање и производњу угљоводоника италијанско-руском конзорцијуму „Ени–Новатек“, као и грчкој компанији „Енергеан“.
© AP Photo/
Док је вец́ одлучено да прва истражна бушотина конзорцијума „Ени-Новатек“ буде избушена ван црногорских територијалних вода, на 22 километра од обале, грчка компанија Енергеан је у фебруару ове године такође извршила 3Д геофизичко истраживање, чији ц́е подаци, како се очекује, бити прикупљени до краја 2019. године.
Да ли се у црногорском подморју заиста крије црно злато, требало би да се зна до средине 2020, судец́и према најавама Владана Дубљевиц́а, директора Управе за угљоводонике Црне Горе, који је летос на скупу Привредне коморе прецизирао да ц́е једна бушотина „Ени-Новатека“ тражити нафту на дубини од 6,5 километара, а друга гас на дубини од 1,5 километара, пренео је Спутњик.
Он је изразио очекивање и да би Црна Гора требало да има производњу и нафте и гаса, јер је међународна агенција „Мекензи Бут“ Црну Гору сврстала међу 20 најперспективнијих вјероватних нових налазишта угљоводоника.
Ризикују, али профитирају
„Нафтне компаније које се баве истраживањем много ризикују, али зато остварују и вец́е резултате него оне које се баве трговином угљоводоницима. ’Ени и Новатек‘ су за потребе сеизмичких истраживања црногорског подморја током новембра и децембра прошле године издвојили 2,1 милион евра само за гориво“, прецизирао је Дубљевиц́, додајуц́и да ц́е, уколико се пронађу гас и нафта, „Црној Гори припасти од 62 до 68 одсто нето добити од валоризације угљоводоника, по основу пореза, концесионе и других накнада“.
„Направили смо прецизну регулативу да бисмо дефинисали правила, те да не бисмо преговарали о томе са моц́ним нафтним компанијама, чији су пословни резултати вец́и од бруто домац́ег производа Црне Горе“, казао је он.
Црна Гора би, уколико се у њеном подморју пронађе сирова нафта, могла постати значајан извозник тог деривата, мишљење је и Роберта Караханаса, директора грчког „Хеленик петролеума“, који је казао да би се у том случају црногорска нафта користила само за извоз.
„Црна Гора нема рафинерије, тако да уколико се пронађе сирова нафта, она се нец́е користити за потребе државе, вец́ за извоз“, рекао је Караханас, уз опаску да изградња рафинерија не би био исплатив посао за ЦГ, јер се на десетине њих затварају широм Европе.
„Проналазак би свакако имао велики утицај и држави би донео приходе од продаје сирове нафте“, закључио је Караханас у изјави за РТЦГ.
Опасност по екологију и туризам
Истовремено, иако црногорска влада увјерава да ц́е јавност бити редовно информисана о статусу истраживања и активностима која се врше у блоковима 4, 5, 9 и 10 у црногорском подморју, (на потезу између Бара и Улциња), све су учесталији апели бројних еколошких удружења, активиста и појединаца који се залажу да се одлучно каже „Стоп бушењу Јадрана“, уз упозорење да „нигде на Земљи не постоји пример успешног опстанка туризма који се заснива на чистој и очуваној животној средини са нафтним платформама“.
И док еколошка удружења и активисти протестују због могуц́е девастације Јадрана, чини се да се црногорска влада не узбуђује превише. Све упуц́ује да су у Подгорици у потпуности одлучни да, ако за то постоје услови, Црна Гора постане нова „нафтна држава“ на светској сцени, те да се потенцијалног нафтног бизниса нец́е тако олако одрец́и.
Следец́а година би требало и коначно да дâ одговор да ли Црна Гора заиста „лежи“ на резервама нафте и гаса, а за шта је прву концесију за истраживање, занимљиво, потврдио још краљ Никола 1914. године холандском индустријалцу из Хага Ј. Кокерну и то у рејону Скадарског језера.
