Прочитај ми чланакИзјава Зорана Дробњака, вршиоца дужности генералног директора Јавног предузећа „Путеви Србије“, да ће Министарству унутрашњих послова предложити да се на ауто-путевима толерише прекорачење брзине уместо да се та област уреди законским нормама поделила је стручну јавност.
Док један број експерата тврди да је реч о неоубичајеној иницијативи која би у случају да почне да се примењује изазвала бројне правне проблеме у случају саобраћајних несрећа, други пак сматрају да је толеранција прекорачења брзине у одређеним случајевима уобичајена у развијеним земљама па би то требало примењивати и у Србији. Према Дробњаковим речима, биће предложено да се на деловима ауто-пута где је знаком предвиђено 130 километара на сат толерише вожња до 150 километара на сат, а да ће на деловима где је максимална брзина, примера ради, 100 километара на сат, моћи да се вози 120 километара на час. Како је рекао, то неће важити за тунеле, где је, на пример, ограничење 80 километара на сат.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже за Данас да није спорно да се повећа брзина на одређеним деоницама ауто-путева где је то безбедно, али да не постоји ниједан разлог да се то законски не регулише и уместо тога само толерише у пракси.
– Стање на нашим ауто-путевима је сада такво да на неким деоницама апсолутно могу да се практикују брзине од 150 километара на сат. У неким деловима пак, у брдским подручјима као и у тунелима тако нешто већ није могуће и ограничење ту и даље треба да важи. Сходно томе, потребно је да Влада Србије донесе одређене прописе или да се законски регулише повећање максималне брзине у саобраћају. Ако се покаже да су таква законска решења добра, са таквом праксом треба наставити и даље. Ако се пак покаже супротно, онда треба вратити ограничење максималне брзине на 130 километара на сат – истиче наш саговорник.
Према његовим речима, било би апсолутно погрешно да се не донесе законско решење о повећању максималне брзине вожње на ауто-путевима.
– То никако не сме да буде регулисано као усмена препорука саобраћајној полицији да се таква прекорачења брзине у одређеним случајевима толеришу. Напротив, то до танчина треба законски регулисати као што је то случај и сада. Уколико не би дошло до тога нашли би се у ситуацији да би у правној сфери, примера ради приликом тужби на судовима долазило до проблема. Као што је познато судије суде на основу закона и прописаних правила а не усмених препорука о толерисању брзине кретања возила у конкретном случају. Ако би дошло до саобраћајне незгоде, да ли би судији било шта значило то што полиција толерише кретање аутомобила при брзинама од 150 километара на сат када је актуелним законским решењима прописано да та брзина не буде већа од 130 километара на сат. Стога је потребно прецизно прописати све до танчина да не буде забуне – каже Савић.
С друге стране, Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета у Београду, каже да прекорачења брзине у одређеним случајевима полиција толерише у другим земљама па нема разлога да тако не буде и у Србији.
– Наши ауто-путеви су сада добри и на неким деоницама је сасвим безбедно возити брзином од 150 километра на сат. Како сам ја разумео директор „Путева Србије“ је сходно томе рекао да ће предложити надлежнима да толеришу та прекорачења када за тако нешто постоји могућност односно када не ствара проблеме у вожњи. Међутим, то истовремено не значи да треба мењати законске прописе. Свугде у развијеним земљама ограничена је максимална брзина кретања на 130 километара на сат. Тако треба да остане и код нас али тамо где у пракси постоји могућност да брзина буде већа, односно 150 километара на сат, такве брзине треба толерисати али само у случајевима када полиција процени да не угрожавају безбедност саобраћаја – сматра Вујанић.
Покушали смо јуче да о овом случају добијемо и мишљење надлежних, конкретно Јасмине Милошевић, директорке Агенције за безбедност саобраћаја, али нисмо успели.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
