Pročitaj mi članakMilan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN-a, rekao je u Novom danu TV N1 kako ćemo i na početku 2019. godine opet pričati o tome kako će prosečna plata u Srbiji do kraja te godine biti 500 evra, i kako se to opet neće dogoditi. Ne mogu plate da rastu za 25 odsto, ako je privredni rast dva do tri odsto, ponovio je on.
Ова година добро је почела за јавни сектор чији су запослени од 1. јануара добили повећења плате за 10 одсто, у државној администарцији плате су увећање за пет одсто, док исто повећање очекује и пензионере.
На питање да ли ћемо наредне године у ово доба, разговарати о испуњеном или неиспуњеном обећању, Ћулибрк је рекао: “Следеће године ћемо причати како ће до краја следеће године бити 500 евра, и опет неће бити!”
Подсетио је да је Вучић, који је тада био премијер, још у априлу 2016. најављивао да ће се просечна плата у Србији приближити суми од 500 евра већ крајем 2017. Просечна зарада у земљи је у првих 11 месеци, међутим, била тек око 390 евра, указује уредник НИН-а и истиче да су зараде реално повећане за два одсто, колико је износио и раст БДП-а.
“Не може плата да расте 25 одсто, а да БДП расте два до три одсто, иначе креирате новац који не вреди, имаћете инфлацију”, упозорио је Ћулибрк.
Сматра и да приватни сектор неће моћи да испрати овогодишње повећање плата у јавном сектору и страјује да ће Србија остати једина европска земља у којој су плате у јавном сектору веће него у приватном.
Осврћући се на процене Светске банке и ММФ-а да ће Србији са стопом раста од два до три одсто Србији бити потребно пола века да достигне европски стандард, док би тај пут могао да се сведе на 15 до 20 година уз стопе раста од пет до шест одсто, Ћулибрк је подсетио да је овогодишњи раст Србије од 1,9 одсто најнижи у Европи, и да је лепо гледати у будућност, али треба увидети шта Србија тренутно релано има.
“Ми стопу раста од пет одсто имамо за последњих шест година, кумулативно! Тим темпом да сви угасе све машине, не можемо да их стигнемо за 500 година”, истиче Ћулибрк.
Не можете да се развијате ако не улажете
Каже да је истина да је Србија имала релативно пристојне директне стране инвестиције, али да су упркос томе, укупне инвестиције у земљи – стране, приватне и државне – испод 18 одсто, што је убедљиво најмање у Европи.
“Не можете да се развијате ако не улажете”, поручује Ћулибрк и додаје да за осетнији привредни инвестиције морају бити на нивоу од бар 23 одсто БДП-а.
Ниво инвестиција заправо говори какав је у Србији привредни амбијент, сматра Ћулибрк, и додаје да је истраживање НИН-а показало да стране, моћне компаније од сиромашне Србије добијају субвенције у износу од више хиљада евра по радном месту, да би у тим фирмама просечне плате биле испод 300 евра.
“Што је више радних места, просечна плата је све мања. Просечна плату могу да подигну нове технолошке компаније, ту имамо довољно малих фирми само их треба пустити да раде, али многи одлазе јер закони не препознају њихове проблеме и потребе”, истакао је гост Новог дана.
Ћулибрк каже и да власт рачуна да ће повишице у јавном сектору подићи тражњу за домаћим производима и да ће се тиме убрзти раст БДП-а, али истиче да се плаши другог сценарија – да ће повећана тражња отићи на увозну робу и повећати минус Србије у спољнотрговинској размени.
У јавна предузећа се и даље слива огроман новац
Сумирајући резултате аранжмана са ММФ-ом, уредник НИН-а цитирао је колегиницу из листа “Политика” Аницу Телесковић: “Резултати импресивни, животни стандард депресиван”.
Србија, како каже, јесте добила фискалну стабилност у шта, како каже, није веровао пре три година, али је прећутано све оно што треба да се уради са јавним предузећима у која се и даље слива огроман државни новац.
Јавним предузећима се управља тако што се у њихова руководства инсталирају страначки људи и када се подвуче црта, фирме за које је постојало уверење у јавности да вреде више стотина милиона евра, дајемо по принципу “само узми и носи да нам више не прави проблеме”, и као примере наводи Галенику и Железару Смедерево.
За власт нови аранжман са ММФ-ом потребан једино да се даје неки додатни кредибилитет да су ствари под контролом, сматра Ћулибрк.
