Прочитај ми чланакНакон што се више грађана јавило са информацијом да су добили ревизију судске пресуде И налог да у року од 8 дана врате новац банци без права на жалбу, многи од њих И даље стрепе од ове одлуке, а Нова прверава постоји ли правни лек за њих или ће једноставно бити препуштени себи. Стручњаци, виде Суд у Стразбури, као могуће светло на крају тунела.
Правник Слободан Доклестић у изјави за Нову каже да је реткост да ревизија неке одлуке коју донесе Врховни касациони суд буде коначна, И да се у највећем броју случаја, одлука врати нижестепеним судовима, али да они обично поступе као у претходној одлуци.
“Ја нисам имао увид у ревизијиу те одлуке, али оно што знам јесте да се одлука најчешће врати нижестепеним судовима”, наводи Доклестић.
Код одлука Врховног касационог суда, грађанима преостаје да упуте Уставне жалбе, али су ти спорови обично дуги И не дају превише резултата.
Правник Дејан Гавриловић испред организације “Ефектива” подсећа да је у претходном периоду донето око 1000 пресуда од стране Врховног касационог суда у корист грађана, али као да је неко одједном одлучио да ствар преокрене у корист банака.
“Тек планирамо да утврдимо о чему се детаљно ради, а онда ћемо окупити људе који су оштећени И поднећемо групну тужбу против државе. Идемо до Стразбура ако треба”, подвлачи Гаврлиовић који подсећа да су посланици Српске напредне странке покушали да аутентично тумаче три закона која би банкама помогла да лакше добијају спорове против грађана, али да је председник Србије Александар Вучић све обуставио увидевши да се јавност побунила И да ће та одлука утицати на његов рејтинг.
Том приликом председник Србије рекао је да разуме намеру оних који су предлагали аутентично тумачење три закона.
“Њихова намера није била да се заштите банке већ држава, да се заштитимо од самовоље адвоката, јер нису они данас штрајковали због народа већ због себе”, изјавио је тада Александар Вучић.
Проблем потраживања новца – подједнако важан као Рио Тинто
“Овај проблем подједнако је важан као тренутно актуелан друштвена тема, а то је Рио Тинто. Ради се о правној несигурности која се овим прави И реч је о преседану који се може користити И за Рио Тинто, али И за све друго што би било предмет спорења”, подвлачи Гавриловић.
Он је сагласан са својим колегом Доклестићем, али напомиње да је одлука Врховног касационг суда у овом случају коначна.
“Пракса је И да Врховни суд врати нижестепеним судовима одлуку, али И им И да детаљно упутство о поступању” закључује Гвариловић који И даље види Стразбур као једину опцију.
Како је Нова раније писала деценијама су банке које послују у Србији уз високе камате наплаћивале својим клијентима разне трошкове обраде кредита. Тако је било све док се пре неколико година на ту тему није огласио Врховни касациони суд (ВКС), који је изнео став да су банке имале право да клијента изложе трошку за обраду кредита, али само ако је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита.
Будући да то у пракси није био случај, број предмета задужених грађана против банака се константно умножавао, а судови су, водећи се ставом ВКС, пресуђивали у корист грађана.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 8, 2022
