Цене у Србији дивљају док у ЕУ и САД инфлација пада: У једној ствари смо закаснили

14:00 20.03.2023.

Двоцифрена инфлација у Србији, која је већа из месеца у месец, утиче на животе свих грађана – поскупљују храна, производи за личну хигијену, а и цене енергената су порасле. У Европи је ситуација потпуно другачија – инфлација пада и дупло је нижа него код нас. Док представници власти уверавају грађане да је то увозна инфлација, стручњаци ипак мисле потпуно супротно - за високе цене криве су Народна банка и Влада због кашњења са мерама, а инфлација је ипак више наша, него туђа, увозна.

Вест да је црни лук поскупео више од 200 одсто, те да сада килограм уместо 60 или 80, кошта 130 или 200 динара, прави је показатељ да, захваљујући инфлацији, грађани Србије све горе живе и све мање ствари могу себи да приуште. Ипак, грађани са малих екрана и из прорежимских медија слушају и читају да им никада није било боље, да пензије никада нису биле веће, баш као ни плате.

Професор Економског факултета и некадашњи гувернер др Дејан Шошкић нема дилему, за раст инфлације у Србији постоји неколико очигледних разлога.

„Монетарна политика је закаснила у својој реакцији најмање 6 до 9 месеци и већ неколико година, од пандемије наовамо, водимо експанзивну фискалну политику (разна давања из буџета грађанима пред изборе и сл.) која подиже тражњу на тржишту. Очигледно је да нисмо имали адекватну ни аграрну политику јер је и даље инфлација у домену хране виша од укупне инфлације, иако је Србија одувек производила више хране од својих потреба“, сматра Шошкић.

Он има и веома јасне поруке које би сви задужени за економску политику Србије морали да чују.

„Систем мора бити паметно и целовито повезан (субвенције, откупне цене, осигурање, повољни пољопривредни кредити, прелевмани, царине….) да произвођачи пољопривредних производа могу добро да зараде и имају стабилност у пословању, а да грађани имају повољне цене хране и да домаћа прерађивачка индустрија има повљне цене инпута. То подразумева и ефикасност интервенција из домаћих робних резерви и паметну политику извоза која ће да штити домаће тржиште. Претерани раст цена пољопривредних производа открива да свега тога углавном нема“, наводи наш саговорник.

Проблем види и у монополистима на тржишту, али и неефикасним и слабим институцијама.

„Ми се не питамо ко и зашто извози храну док цене хране расту на домаћем тржишту, али и да ли постоје монополистичке структуре у ширем домену увоза које ради шпекулативних профита у доба тржишних поремећаја креирају додатну инфлацију у земљи и, наравно, додатно обарају животни стандард грађана. Очигледно је да је снага институција (стручно, непристрасно и ефикасно одлучивање у интересу државе тј. без „политичког“ уплитања) нужна не само за бржи привредни развој и раст стандарда грађана, већ и за сваку економску политику ако желимо да је ефикасна, па и за ону која је усмерена на обарање инфлације“, закључује Шошкић

Каснимо

Милан Ћулибрк, главни и одговорни уредник недељника НИН рекао је за ТВ Нова С да је, када су плате и пензије у питању, једино важно да грађани сада могу да купе један, а пре две године су могли два џака лука.

Иако је свима јасно да је инфлација одавно узела маха, гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић очекује да ће инфлација, која сада износи 16,1 одсто, на крају године бити упола мања него на почетку. Ипак, Ћулибрк сматра да у то не верује чак ни председник Александар Вучић.

“Гувернерка је рекла да је она уверена да ће на крају године инфлација бити упола мања него у јануару и фебруару јер се ситуација лагано смирује. Ми све време од наших званичника чујемо да је инфлација углавном увозна, али како се нико не пита – ако смо увозили инфлацију и она је расла, како то да сада не пада када у свету од септембра пада”, објашњава Ћулибрк.

Он истиче да је у фебруару инфлација у Сједињеним државама пала на шест одсто, у Немачкој на 8,7, а код нас је ипак порасла на 16,1 проценат.

“Зашто не увозимо инфлацију, зашто не увозимо кад она пада, него само кад расте? Па зато што није тачно да само увозимо, нешто и сами правимо. Односно не ми, ми плаћамо, неко други прави”, каже Ћулибрк, додајући да инфлацију праве Влада и НБС.

У чему је кривица Народне банке?

“Народна банка је по неким мишљењима касно почела да подиже референтну каматну стопу у настојању да се сузбију та инфлаторна очекивања. Уверена је да ће држање курса на истом нивоу већ 10 година спречити раст цена. Испоставило се да неће. Испоставило се да је то требало можда урадити раније, касно се кренуло и зато ми и даље имамо растући тренд цена – нама цене из месеца у месец све више расту”, каже Ћулибрк, додајући да тај тренд још увек није доживео пик након којег ће кренути да пада.

Супротно стању у Србији, инфлације је у другим државама почела да се креће низбрдо. Ћулибрк управо то истиче као јасан показатељ да се нешто није радило како треба.

Такође, он подсећа да се током пандемије трошило много новца, а без образложења. Ипак, он мисли да трент “бацања новца из хеликоптера” још увек неће отићи у историју. Са изборима који се ближе, Ћулибрк сматра да ће се у том маниру и дакље трошити. Управо зато он ни не види да ће се инфлација у Србији смирити.

Потом, најављују се нова поскупљења гаса и струје, што само може да “потпали” инфлацију и њен раст.

Ћулибрк потом објашњава да људи у Србији највише новца троше на храну, да преживе, а да нас тек ту чекају проблеми. Прошлогодишња жетва, објашњава Ћулибрк, је базирана на сетви из јесени пре рата у Украјини, пре поскупљења горива. У наредном периоду ће управо храна још да поскупи, због нових трошкова.