Прочитај ми чланакУ данашњем тексту хоћу да разбијем лаж везану за - Стране директне инвестиције / СДИ/. Све што Узурпатор говори о СДИ је лаж, манипулација и превара.
Видимо да му данас страни инвеститори и одбрана њихових пословних интереса служе, само у колонијама власт брани интересе страних компанија, да оправда историјску погрешну одлуку да се Русији уведу санкције.
Наводно, страни инвеститори, који су у Србији заштићена врста као поларни медведи, могу да напусте Србију и да, њиховим одласком, остане без посла 300.000 лоше плаћених и експлоатисаних радника.
Како сам још почетком деведесетих година био инвеститор у другим земљама, како сам четири деценије инвестициони банкар, који улаже новац клијената у профитабилне пројекте на светским тржиштима, онда је то довољна референца да могу да пишем о страним инвеститорима у Србији, који су постали демагошка парола за покривање велеиздаје уцењене власти. Узурпатор и његова криминална камарила ништа не знају о пословању на светским тржишту, ништа не знају о инвестицијама и немају никакве стручне квалификације да процене оправданост неке инвестиције.
Закључили су у протеклој деценији, колико су већ на власти, све штетне уговоре за државу. Најбољи докази су пропали аранжмани ЕР СРБИЈА и ФИАТ, где није било страних инвестиција, већ је држава морала да улаже стотине милиона евра новца пореских обвезника. Изјаве Велеиздајника о значају страних инвестиција су само празне политичке флоскуле, које мора да понавља како би се додворио својим страним господарима да га оставе на власти.
Зато, ако хоћемо, заиста, да знамо истину, пођимо онда редом у раскринкавању ове велике преваре зване страни инвеститори. На самом почетку, треба да знамо да страни инвеститори не долазе са својим новцем у неку земљу да би помогли тој земљи у привредном развоју, него долазе искључиво због својих пословних интереса, који су добро математички прорачунати и који су много већи, него што могу да остваре у њиховим земљама.
То је кључ разумевања како се инвестира. Иначе, зашто би долазили у непознате земље? Зашто би ризиковали да улажу на непознатом тржишту? Сви инвеститори у свету могу да вам ово потврде. Када доносе одлуку да ли да инвестирају у неку државу, инвеститори праве калкулацију профита, рачунају период времена када им се враћа инвестиција и анализирају потенцијалне ризике на том новом тржишту. Сваки инвеститор очекује да има велики профит на новом тржишту, да у најкраћем времену отплати уложена средства и да немају никакве ризике у свом пословању.
Најбољи начин да све то остваре је ако успеју, што је наш пример, да корумпирају политички олош на власти, који добијају провизије од екстра зарада инвеститора. Морају да обезбеде да странци остваре све планиране активности. Корупцију омогућавају страни политичари, који врше лобирање и притисак на домаће политичаре, да прихвате услове које намећу страни инвеститори, јер тако сви могу да зарађују, док пљачкају окупирану државу и поробљени народ. Све ово сам гледао како се одвија на тржиштима земаља у транзицији више од три деценије, које су послужиле, након пада берлинског зида 9. новембра 1989.године, да умирући неолиберални капитализам у дуговима добије свежу крв за своје вампирско преживљавање и животни опстанак.
Нису, дакле, господо другови, ви који сте уплашени пропагандним лажима и претњама Узурпатора, страни инвестититори дошли у Србију зато што воле Србију, него су дошли зато што могу да остваре велике профите. Имају сигурне гаранције велеиздајничке власти да ће моћи да остваре све своје пословне планове. Зашто је добро да отворе свој бизнис у Србији? Три су разлога : јефтина енергија за производњу, јефтина радна снага и субвенције банкротиране државе.
Корумпирана власт, за стране инвеститоре уопште није битно ко је на власти, они не маре за идеологије, већ је пресудно важно да власт буде корумпирана, представља гарант њиховог брзог пословног успеха. Довољно је да су енергенти и радна снага неколико пута јефтинији, него што плаћају у њиховим земљама, па да се они определе да инвестирају. Сведоци само читаву деценију уназад, да помахнитали Узурпатор иде по свету и хвали се да је наша радна снага најефтинија. Нама који деценијама радимо на страном тржишту са инвеститорима, то је представљало велики проблем.
Тако сам, рецимо, морао да одбијем многе моје инвеститоре, који су добили потврду из Владе да радници у Србији раде за плате од 300-500 евра, јер нисам желео да учествујем у том понижавању нашег народа. Узурпатор је продавао наш народ као јефтину радну снагу и тиме се хвалио.
Посебна будалаштина и простор за велику корупцију је настао када је Велиздајник одлучио да даје субвенције страним инвеститорима за сваког запосленог радника. У почетку су субвенције износиле 5.000 евра по запосленом раднику, да би данас достигле износ од 147.000 евра. Страни инвеститори су остали у чуду. Нису могли да верују шта им се нуди. Смејали су се будаластој економској политици Узурпатора, али су видели велику прилику за своју зараду. Зашто не би зарађивали на глупости политичара у Србији?
Наравно, спремни су били да из добијених субвенција плате те политичаре. Зашто их не би платили новцем кога су добили бесплатно? Страни инвеститори су схватили да уопште ни не морају да донесу свој новац у Србију, него да ће новац да добију од државе на поклон. Тако смо добили поплаву страних инвеститора, који су улагали новац пореских обвезника Србије у своје приватне компаније.
Када би се исцрпио доток тог државног новца, инвеститори би одлазили. Затварали би започете послове и отпуштали раднике, који су радили у условима недостојним живота савременог човека. Узурпатор је наставио да шири фаму о страним инвеститорима. Његово пљување по грађанима Новог Сада, који су протестовали на Шодрошу и његово понижавање протеста против Рио Тинта, најбољи су доказ како он служи интересима страних компанија. Имамо на власти политичког манипулатора, који велича Мурата и спрда се са кнезом Лазаром и косовским страдалницима, који отворено брани интересе страних корпорација и све најгоре говори о нашем народу, па је тешко очекивати да ће српска трагедија да се заврши, нажалост, без великих и болних последица по наш поводљиви народ.
Ништа бољи однос према страним инвеститорима није имала ни мафијашка ДОС-ова власт. Сећате ли се како је уништен наш банкарски систем и како су дошле стране банке, које су данас направиле монопол у банкарству и наплаћују држање рачуна у банци, што је вређање интелигенције наших грађана? За оснивање банке је било довољно 10 милиона евра. Стране банке су основале своје банке у Србији тим основним почетним капиталом. Почели су да прикупљају депозите од грађана, привреде и државе.
У неколико недеља су прикупиле стотине милиона евра. Затим су својим оснивачима вратиле позајмљени 10 милиона евра и почели да раде прикупљеним новцем у Србији. Шта су стране банке донеле у Србију? Ништа! Писао сам већ о томе, али вреди да се то понови, због све већег броја младих људи који прати мој јавни рад. На питање мог партнера, швајцарског банкара, шта раде у сиромашној и банкротираној Србији, аустријски банкар је отворено одговорио – Узимамо паре од глупи Срба и пласирамо паре још глупљим Србима!
Грађани у банкама држе 13,3 милијарди евра, банке су се задужиле у инострансту 6,2 милијарде евра, депозитити привреде су 12 милијарди евра и депозити државе су 688,3 милиона евра, што је, без гаранција, 32.188 милијарди евра, док је сумњиви и надуани капитал банака свега 5,76 милијарди евра. Банке у Србији нису донеле капитал. Мој предлог је био, након петооктобарског преврата, да се страним банкама отвори само 20% нашег финансијског тржишта, док би 80% остало у рукама домаћих банака.
Страни банкари су морали да убаце у свој оснивачки капитал, тачно онолико новца колико су прикупили депозита у Србији. Рецимо, ако је страна банка у Србији прикупила 1 милијарду евра депозита, морала је исто 1 милијарду евра да унесе свог новца у капитал банке. Али, Ђинђић то није смео да прихвати. Уплашио се банкарског лобија.
Сматрао је да под таквим условима стране банке неће хтети да дођу у Србију. Па, шта ће нам онда стране банке, које не доносе новац у Србију? Зашто би ми њима отварали наше банкарско тржиште? Није знао шта да ми одговори. Данас видимо да је то била потпуно погрешна стратегија, која је са владавином мекушастог Узурпатора кулминирала у трагикомичном обожавању страних инвеститора. У протекле две деценије цитирао сам на десетине светских економиста и објавио на десетине стручних анализа са тржишта, навео конкретне примере из мог личног пословног искуства, где се јасно види да страни инвеститори нису полуга за брзи раст домаће привреде, него да су они велики пљачкаши свих наших економских ресурса.Они су дошли да нас опљачкају.
Људи који су дуго у бизнису знају да су ЛОН послови, где страна компанија привремено увози робу у Србију и користи нашу јефтину енергију и јефтину радну снагу да доради свој увезени производ, како би могла да га извезе страном купцу по високој цени, класични робовски послови за сиротињу рају. Нашим компанијама плаћа се само услуга дораде. ЛОН послови су експлоатација наше радне снаге.
Показао сам, анализирајући годинама на овим страницама билансе ЕР СРБИЈА и ФИАТ СРБИЈА, да држава сваке године убацује десетине милиона евра, како готовине, тако и разних олакшица, да би некако задржали пословање ове две неуспешне компаније у Србији. Рачун неуспеха плаћају, наравно, грађани Србије. Пошто немамо суфиците у буџету, из којих би могли да бацамо држани новац на ове неуспешне компаније, онда се Узурпатор наркомански задужује и тај узети, скупи новац баца да задовољи похлепу страних инвеститора. Таква економска политика на дуги рок није одржива. Ушли смо у зону сигурног банкрота државе и социјалноиг слома друштва.
Откуд такав понизни став према страним инвеститорима? То је последица малограђанског менталитета провинцијалаца и медиокритета на власти последњих две деценије. Најопасније провинцијализам је у глави паланачких политичара. Политички идиоти на власти не могу да се ослободе дивљења Западним преварантима.Провизије које узимају од страних инвеститора су довољно мотивишуће да настављају издају и пљачку државе и грађана.
Само наивни грађани могу да поверују да су нам Арапи дали једну милиарду долара са каматом од 3%, без икаквих гаранција. Зашто се 16,5 милијарди евра наших девизних резерви држи на рачунима ван Србије? Зашто се не држе у Србији? Деценијам се залажем да се наше девизн ерезерве држе у Србији? Где? У домаћој производњи. Шта ако нам крсташи, како су то урадили Русији, заплене наше девизне резерве? Крсташи су потпуно полудели. Немачки социолог је прошле недеље написао да је Запад изгубио разум.
Губе светску политичку моћ и отимају где још могу да отму. Огромне су могуће манипулације са нашим девизним резервама. Ко контролише девизне резерве? Нико! Велеиздајничка власт је све такве пословне комбинација прогласила државном тајном. Када оборимо Узурпатора и његов криминални режим, јавност ће да добије на увид све те тајне уговоре.
Једна од комбинација власти са девизним резервама може да буде да властодршци наше девизне резерве стављају у колатерал за добијање иностраних кредита. Односно, финансирамо сами себе нашим девизним резервама, уз обавезно плаћање камате и провизије, које иду, једним великим делом, политичком олошу на власти. Страним банкарима је то најуноснији и најсигурнији посао. Немају никаквог ризика и добро зарађују, док перу новац политичарима из банкротиране Србије. Ево, показао сам да је пропаганда о страним инвеститорима велика превара.
Не треба се плашити њиховог одласка. Нека слободно оду! Тврдим, неће они да оду, док им је енергија и радна снага овако јефтина. Ако, ипак, буду политички приморани да оду, онда требамо да знамо како да упослимо тих 300.000 отпуштених људи. Како? У периоду 2012- 2022.г Узурпатор је својом погрешном економском политиком дозволио да оде из Србије 63,2 милијарде евра.
Паметна власт би водила такву економску политику да нема спољно-трговинског дефицита или бар да је 50% мањи, због супституције увоза. Тако би у Србији остало 32 милијарди евра за инвестирање. Тај уштеђен новац може да запосли између 4-5 милиона радника. Можемо да преквалификујемо на нове послове, где се примењују нове технологије, садашњих 2,3 милиона запослених, како приказује статистички завод, да запослимо све незапослене и све наше људи који беже са пропалог Запада.
Такву нову економску политику може да води само Влада народног спаса. Уздати се у ове преваранте на власти и опозицији је само узалудно губљење времена. На крају, кратко отварам тему о којој се мало пише. Колико на позицији СДИ заиста има страних инветсиција, а колико су кредити? За последњих десет година води се на позицији СДИ износ од 23 милијарде евра. Али, ако уђемо ближе у анализу тих СДИ, видећемо да се ту скривају државни кредити за инфраструктуру, које финансирају и изводе стране компаније.
Тако се прикрива и смањује наш државни дуг. То се намерно ради да би могла расипничка власт још више да се задужује. Страним инвеститорима таква политика одговара. Они остварују огромне профите у пословању са корумпираним политичарима у Србији. Њих уопште не занима што ће Србија да банкротира.
Када се то догоди, они ће се у једном дану повући, јер сав њихов новац је већ на њиховим рачунима у иностранству.
Закључак, овакви страни инвеститори нам не требају. Страни инвеститори су зло, јер пљачкају Србију. Али, још веће зло је Узурпатор. Без његове смене и хапшења, није могуће да спасимо Србију.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 12, 2022
