Прочитај ми чланак

Болна рачуница и истина о српским платама

0

Најосновнији животни трошкови, као што су становање и комуналије, порасли су прошле године до четири пута брже од плата широм Европске уније, показују подаци Еуростата које је пренео сајт Уједињених гранских синдиката "Независност".

Цена рада по сату порасла је за 4,4 одсто просечно у земљама Европске уније у 2022. години, показују најновији подаци европског бироа за статистику Еуростат.

Када се раст зарада упореди са стопом инфлације од 9,2 одсто у ЕУ прошле године, произилази да је повећањем плата у прошлој години надокнађена само половина поскупљења трошкова живота.

Јаз између зарада и инфлације је још вец́и када су у питању најосновнији трошкови живота: трошкови становања и комуналија (18 одсто имају удео у укупним трошковима) су расли четири пута брже од плата, док су транспорт и храна (12 одсто) порасли три пута брже. Реалне зараде, које означавају кретање плата у односу на инфлацију, пале су прошле године у свим земљама чланицама ЕУ за просечно чак девет одсто. Поређења ради, стварни профит је повец́ан за једна одсто, показују подаци Еуростата.

Подаци Европске централне банке (ЕЦБ) показују да су повец́ања профитних маржи у 2021. и 2022. години била вец́а од повец́ања јединичних трошкова рада, што значи да раст профитних стопа има значајнију улогу у покретању инфлације. Коментаришуц́и ове податке Еуростата генерална секретарка Европске конфедерације синдиката Естер Линч је оценила да су поскупљења угрозила животни стандард запослених и њихових породица.

„Ове бројке су још један доказ да су радници жртве инфлације, а не њен узрок. Иза ових цифара стоје стварни људи који се боре да обезбеде храну за своје породивце, загреју своје домове и чак приуште превоз до свог радног места“, рекла је Линч.

Додала је да је пад животног стандарда радника резултат тога што компаније, посебно оне у енергетском и прехрамбеном сектору, користе проблеме са снабдевањем да повец́ају своје цене и остваре рекордне профите.

Према њеним речима, „време је да политичари престану да кажњавају жртве инфлације смањењем плата и да се позабаве правим узроком инфлације опорезивањем вишка профита“.