Прочитај ми чланак

Бојкот трговинских ланаца: Апетити толико порасли да је то превазишло сваку меру

0

Поскупљења последње три, четири године, иако успорена, барем мерено званичном статистиком, изгледа да су превршила меру.

Први корак су прошле недеље направили Хрвати када су одлучили да бојкотом упозоре трговце да би даља поскупљења могла и њих да коштају, а не само купце.

Већ овог петка све државе настале из бивше Југославијесем Словеније одлучиле су да ураде исто. У Србији, удружење потрошача Ефектива позвало је грађане да у петак бојктују пет великих трговинских ланаца, Делезове продавнице Макси и Шоп енд го, Меркаторове Идеа продавнице, ДИС, Универекспорт и Лидл.

Србија је већ имала генералну пробу прошлог петка када је, додуше из различитих мотива, проглашен генерални штрајк. Неке радње нису радиле, већина јесте, али није било ни близу купаца као иначе.
Јучерашњи бојкот, делује да је био још успешнији.

Јуче ујутро око осам сати репортер улази у велику продавницу Универекспорта у Београду. Десетак људи се мува по повеликој продавници, али ако се мало боље погледа већина њих су радници из продавнице или добављача који пуне рафове.

Пролази између рафова су пусти, са ту и тамо понеким купцем који разгледа робу. А испод производа углавном црвене цедуље са ценама – свуда акција.

Идемо даље од продавнице до продавнице. Ретко где је отворено више од једне касе. И тамо где људи обично пре посла стају да купе потрепштине, поприлично празно.

У Максију на Славији око подне један човек на каси код касира и један на самоуслужној каси. Ретко виђен призор.

У Идеи код Београђанке, великом објекту на прометном месту у центру града, на огромном простору може се уочити свега десетак купаца.

Ни Лидл није боље прошао. Поприлично празно међу рафовима, само се неколико купаца поређало испред две отворене касе. Оно што се ретко виђа, витрине са свежим пецивима у овој радњи скоро сасвим празне, што указује да су се већ спремили на мању посету данас.

Да ли је бојкот успео или не, тешко је рећи. За разлику од Хрватске где су њихови порезници објавили пресек стања у 16 сати према ком је издато 40 одсто мање рачуна и да је промет био за 50 одсто мањи него иначе, наша Пореска управа није одговорила на упит за истим подацима.

Да ли су промети код највећох трговаца заиста смањени не зависи само од тога колико су се данас уздржавали од куповина. Уколико се јуче куповало више него обично да се данас не би ишло у радње, неће бити неког ефекта на промет. Исто важи и ако су се сви „чували“ за суботњу набавку.

На друштвеним мрежама уочи данашњег бојкота кружила су „упутства“ да се уместо у велике трговинске ланце иде у мале радње „на ћошку“ и на пијаце.

На Видиковачкој пијаци могла се видети гужва већа него иначе за радни дан. Неки месари на пијаци тврде да промет и није тако лош с обзиром им је петак иначе лош дан за продају.

Радница једног ланца мањих трговинских радњи, који се не налази на списку за бојкот, каже да имају мало већи промет него иначе. Наводи да је у једној њиховој радњи у центру Београда јуче био повећан промет за десет одсто.

Она поставља и питање и да ли су људи правилно разумели „правила“ бојкота, па мисле да се то односи на све продавнице, а не само на највеће трговинске ланце, па не купују нигде.

Трговци су међутим, још јуче реаговали на најаву бојкота. До јавности је дошло обавештење Универекспорта добављачима у коме у којем им поручују да неће прихватити измене ценовника почев од 1. јануара па до краја првог квартала.

Предлажу да се пријављено повећање цена које се односи на период после 1. јанаура одложи и да се цене врате на нивое пре поскупљења.

У случају да добављачи измене ценовник мимо пословној одлуци Универекспорта, овај трговински ланац поручује да ће им роба у том случају бити склоњена са рафова.

Разлог је то што су „дуже време изложени перцепцији да су цене у њиховим малопродајним објектима одраз искључиво њихове политике високих малородајних маржи, усмерене на стицање екстра профита“.

Упоредо са бојкотом у Србији, и потрошачи из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Хрватске су такође одлучили да данас пошаљу поруку трговцима, коју како видима они прослеђују и добављачима, да је доста са поскупљењима.

У неким од тих земаља су и државни званичници поздравили бојкот. Рецимо премијер Црне Горе Милојко Спајић је позвао трговце на „коректан однос са потрошачима“, а у Македонији су једнодневни бојкот продавница подржали премијер Христијан Мицкоски и министар економије Бесар Дурмиши.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је да је бојкот „важна и артикулирана порука грађана који прате и успоређују цијене те сматрају да је дио тих цијена неприхватљив у односу на сличне или исте производе вани, гдје у данашње вријеме технолошког напретка могу без већих проблема и сами успоредити цијене с онима у другим државама“.

Ниједан српски званичник није се огласио поводом једновненог бојкота трговинских ланаца.

У Београду успео бојкот, у унутрашњости слабији одзив

Председник Удружења за заштиту потрошача „Ефектива“ које је позвало на бојкот, Дејан Гавриловић, каже за Данас да по празним маркетима може да наслути да је бојкот дао резултат.

За наш медиј је испричао да је обишао неколико маркета у Београду који су део трговинскх ланаца са „бојкот листе“ и да су сви били готово празни, чак и они маркети који увек имају „бар 10 људи на каси“.

„Међутим, јављају нам људи да је, на пример, у Неготину и Суботици слаб одзив за бојкот, али то је можда у неком објекту, можда је у неком објекту другачије, прецизну информацију може да да само Пореска управа“, рекао је Гавриловић.

На питање да ли очекује да ће Пореска управа објавити те податке, Гавриловић сматра да неће.

„Мислим да држава ово доживљава као неки напад на себе. Пријатно ћу се изненадити ако изађу са подацима“, изјавио је председник „Ефективе“.

Гавриловић је открио за Данас да ће „Ефектива“ наставити са акцијама које ће имати за циљ да трговинским ланцима укажу на високе цене, и најавио је да ће бити и бојкота, као и да би пре следећег бојкота могао бити одржан протест испред неког трговинског ланца.

„Наставићемо сигурно са оваквим акцијама, али ћемо бити мало опрезнији, јер знамо да је први бојкот занимљив свима, други ће можда исто бити, већ код трећег опада интересовање и медија и грађана, тако да нећемо се са тим испуцавати тако брзо. Идеја је да следећи бојкот таргетира један трговински ланац на дужи период“, рекао је Гавриловић.

Према његовим речима, покушаће и да позову и трговинске ланце и државу како би се видело где су проблеми и да ли постоји простор да се реагује, а циљу смањења цена.

Председница Управног одбора Републичке уније потрошача Весна Перинчић истиче да је акција бојкота, која је кренула из Хрватске и прелила се на земље у окружењу, успела да упозори трговинске ланце да су њихови апетити толико порасли да је то превазишло сваку разумну меру.

„Нема оправдања за тако високе цене у продајним објектима и оне не могу да се правдају инфлаторним притисцима или било којим другим разлозима које трговци наводе“, рекла је Перинчић.

Приметила је да трговци у Србији нису реаговали на покретање поступка од Комисије за заштиту конкуренције, да нису променили своје понашање и да нису оборили цене.

„И даље смо сведоци да су цене у свим тим трговачким објектима уједначене“, указала је Перинчић.

Међутим, она сматра да је акција требало да се ограничи само на трговце против којих је Комисија покренула поступак због сумње да су договарали цене, или да се у акцију укључе сви остали.

Примећује да се на „бојкот листи“ Удружења „Ефектива“ налазе трговински ланци који нису били део поступка Комисије, али да се нису нашли неки други.

За трговинске ланце који се нису нашли на листи, како каже, на дан бојкота добили су „бесплатну пропусницу“ и „трљали су руке“.

„Ова акција може да има прави ефекат када се удруже све потрошачке организације, када се укључе медији, министарства, као што се то догодило у Црној Гори и Хрватској, где су министри подржали акцију па и председник Владе, онда та акција добија посебну тежину“, сматра Перинчић.

Генерално, како каже, бојкот може да донесе резултате и нада се ће акција колега из „Ефективе“ уродити плодом и да ће донети бољитак потрошачима, а да ће трговци мало размислити о смањењу марже.