Прочитај ми чланак

Београд више није шампион у поскупљењу некретнина: Ово су делови Србије који воде

0

Београд више није шампион у поскупљењу некретнина, претекли су га исток и југ земље. Последњи подаци Републичког геодетског завода показују да је, када се упореде цене некретнина у првом тромесечју ове и прошле године, квадрат је на југу и истоку Србије поскупео за 15,74 одсто, а у Београду 13,27. Како су ови "проблематични" и сиромашнији предели Србије, претекли престоницу?

Како објашњава агент за некретнине Никола Чобић, постоји неколико разлога због којих је већи скок цена уочен у овим деловима земље него у престоници.

“Има утицаја и чињеница да су цене у Београду већ биле високе, али све оно што је утицало на поскупљења у престоници, попут инфлације, велике потражње и скок цена материјала, утицале су на поскупљења и у другим деловима државе”, објашњава Чобић и додаје да се, када је у питању староградња, ипак назире стабилизација тржишта.

Шта се дешава на истоку Србије, откуд толика цена квадрата?

Један од градова у којем су цене станова “отишле у небо” је Бор. Како показују подаци сајта Моја некретнина, цена квадрата у продаји је за годину дана порасла за 36,86, а у издавању за невероватних 208,61 одсто. Цене у овом граду дивљају, упркос томе што овај град предњачи и по броју оболелих од карцинома – званични подаци Завода за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут“ показују да сваки четврти становник Бора има неку врсту рака. Ипак, на само тржиште некретнина, то као да нема ама баш никакав утицај.

Како је изјавила професорка Технолошког факултета у Бору Снежана Шербула, до експанзије у цени некретнина дошло је након што је Зиђин 2018. године почео масовно да купује земљишту близини овог града.

Она објашњава да су грађани са новцем који су добили за то земљиште почело да купују станове у самом Бору, што је повећало потражњу, а самим тим и цене.

Према њеним речима, потражњу станова у Бору додатно су појачале и компаније које раде као испомоћ и „пратња“ Зиђину, који се брзо шири.

Иначе, просечна цена квадрата у Бору је 917 евра. Што се тиче издавања, просек је 6,89 евра по квадрату.

Када је у питању југ земље, конкретно Ниш, просечна цена квадрата у продаји је 1.474, а у издавању 6,48 евра. У односу на исти период пре годину дана, то је поскупљење од 31,63, односно 23,54 одсто.

Станови су у Лесковцу за годину дана поскупели 106,16 одсто када је у питању продаја, а 18,31 када је у питању издавање, те сада просечна цена квадрата износи 959, односно 3,87 евра.

У Врању су станови у продаји током годину дана поскупели 52,46 одсто, а у издавању 18,13. Сада је просечна цена квадрата 730, односно 3,59 евра.

Иако за годину дана не бележи највећа поскупљења, Београд и даље има највише цене. Тако је просечна цена квадрата 2.354 евра. Што се тиче издавања, просек је 13,31 евро по метр квадратном.

Какве нас цене чекају у будућности?

Чобић истиче да су цене станова у новоградњи и даље у благом порасту, али то није случај када је у питању староградња.

Говорећи о староградњи, наш саговорник наглашава да је пад цена морао да се деси, јер потенцијалним купцима није било исплативо да бирају такве станове.

“Ако неко купи стан у староградњи и реновира га, а то га по квадрату кошта рецимо 200 евра мање него у новоградњи, то онда није исплативо, пре ће људи да купе новоградњу и не размишљају о реновирању, па је смањење цена било неопходно. Благи пад цена се уочава и тек треба да се уочи, и у Београду али и другим деловима Србије”, закључује Чобић.

Шта се дешавало са ценама станова од пандемије, па до данас?

У периоду од 2019. до 2023. године драстичније су поскупели станови у староградњи – 62,7 одсто.

Скупље су и некретнине у новоградњи, за 37 одсто.

То значи да је квадрат у староградњи који је у првом тромесечју 2019. коштао 1.000 евра, у истом периоду ове године коштао 1.627. Такође, ако је квадрат почетком те године у новоградњи коштао 1.000, сада кошта 1.370 евра.

Када је у питању кретање цена у односу на прошлу годину, свакако су ишле навише.

Тако су у првом тромесечју цене више за 2,57 одсто у односу на крај 2022. године, а 13,62 у односу на прва три месеца те године.

За годину дана, цене су највише скочиле у региону Јужне и Источне Србије – за 15,74 одсто, а следе Војводина за 14,89, Београд за 13, 27 и Шумадија и Западна Србија за 11,24 процената.