Прочитај ми чланакТренутно једна од најактуелнијих тема у Србији је штрајк адвоката као и питање шта ће бити са грађанима који су повели процесе против банака за незакониту наплату трошкова обраде кредита и плаћање премије осигурања код НКОСК-а.
Удружење банака Србије, саопштило је да су „банке начелно изразиле спремност да не наплаћују судске трошкове у текућим споровима као и да неће покретати никакве правне кораке у већ завршеним случајевима”.
Лист Данас је добио документ који доказује супротно. Ради се о инструкцијама за поступање у предметима накнаде (трошкова обраде кредита), а које су добили заступници банака након новог, промењеног става ВКС.
У инструкцијама се истиче да опуномоћеници банака на рочиштима предају допуну правног става о дозвољености уговарања трошкова кредита (усвојену 22. маја 2018. ) уз истицање правне аргументације да банка „има право на наплату трошкова и накнаду банкарских услуга”, као и да „банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова”.
Са напоменом да ако „судија не жели да прими наведени став” опуномоћеници треба да се позову „на допуну правног става уз позивање на горе наведену правну аргументацију”.
У Инструкцији, под другом тачком, сугерише се опуномоћеницима банака да уколико у предметима имају спремну документацију да је предају на рочишту или „уколико је иста достављена уз тужбу, да се истакне да је корисник у предуговорној фази на јасан и транспарентан начин упознат са наведеним накнадама и трошковима”, што се по ауторима инструкције доказује понудама а пре ступања на снагу Закона о заштити корисника финасијских услуга, основним подацима о кредиту или прегледом битних елемената уговора.
Опуномоћеницима се у овим инструкцијама сугерише да „уколико судија наложи да се достави понуда, немојте се противити, јер нам иде у прилог да исту доставимо” или ако пак у предмету не поседују документацију – односно понуду да траже „додатни рок како би се иста доставила”.
У трећој тачки наводи се да се у случају доказног предлога да се изведе доказ економско-финасијским вештачењем „противе, јер се из остале документације може утврдити колика је ефективна каматна стопа и да је предметна накнада исказана кроз исту”.
У документу је наведено и да Еуробанк АД Београд предлаже да ако се тужилац одрекне тужбеног захтева „да свака страна сноси своје трошкове”, уз напомену да ова инструкција, тренутно важи само за ову банку а да за остале важи уколико се тужиоци и одрекну захтева да се и даље потражују трошкови.
Такође инструкција заступницима банака сугерише исти метод рада и у вези са предметима премије осигурања код НКОСК-а.
Прве две тачке су апсолутно исте са позивањем на исту правну аргументацију, противљење и непротивљење, као и достављања понуда или тражења додатних рокова да се оне доставе са образложењем „да банка није дужна да корисника упозна са структуром и начином обрачуна премије осигурања”.
Такође, из истог извора као и ова инструкција за опуномоћенике банака, добили смо и пресуду из Основног суда у Нишу донету 16. септембра ове године у којем се одбацује тужбени захтеви грађана С.О. према туженику Банки Интеса као неосновани и налаже му се да „туженику накнади трошкове парничног поступка у износу од 19.500 динара у року од осам дана од пријема пресуде” под претњом извршења.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 24, 2021
