Pročitaj mi članakKompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Al Dahra i Al Ravafed i nemački Tenis u Srbiji su “otimači zemljišta”, navodi se u izveštaju međunarodne nevladine organizacije GRAIN za 2016. godinu.
Фото: Н.С.
GRAIN, који се бави проблемом „отимања земљишта“ (енг. land grabs или land grabbing) на глобалном нивоу и чији се резултати наводе и извештајима Европског парламента и других европских и светских институција, објавила је листу са 491 уговором или иницијативом за куповину или дугорочни закуп више од 30 милиона хектара ораница у 78 земаља. Како је наведено у анализи „Глобално отимање пољопривредног земљишта у 2016. години – Колико велико, колико лоше?“, реч је о пословима иницираним после 2006. године, а односе се на стране инвеститоре у некој земљи, с тим да је те договоре организовала држава у којој се послови у сектору пољопривреде реализују.
Поменимо, појам „ленд гребинг“ означава отимање, односно куповину или дугорочни најам великих површина плодног земљишта у земљама у развоју али све чешће и у развијеним земљама. „Отимање земљишта“ нарочито је узело маха након 2007. и 2008. године, то јест од почетка светске економске кризе, а суштина је у концентрацији пољопривредног земљишта коју у другим земљама спроводе велике корпорације, индивидуални инвеститори али и владе.
Проблем се из Aфрике сели у Европу
Проблем “отимања земљишта” је наизраженији у афричким земљама, више од 40 одсто највећих светских инвеститора у пољопривреду има седиште у Европи, а према оцени стручњака за ово питање, европске политике их субвенционишу на штету малих пољопривредника. Како наводи Одбор за привреду и социјална питања Европског парламента, док је укупног пољопривредног земљишта у Европи све мање, све је више земље у рукама одређених великих предузећа. Један посто пољопривредних газдинстава контролише 20 одсто пољопривредног земљишта у ЕУ. Три посто пољопривредних газдинстава контролише 50 одсто пољопривредног земљишта, а 80 одсто газдинстава контролише само 14,5 одсто пољопривредног земљишта.
Не постоји међународно призната, јединствена дефиниција отимања пољопривредног земљишта. Обично се под тиме подразумева процес стицања пољопривредних корисних површина великих размера, без претходног саветовања са локалним становништвом или његовог одобрења, наводи се у Службеном листу Европске уније, који је објавио мишљење Европског одбора за привреду и социјална питања. Додаје се да то доводи до ограничења могућности локалних становника да самостално воде пољопривредна домаћинства и производе прехрамбене производе. Осим тога, право коришћења ресурса (земље, воде, шума) и добит од њиховог коришћења припадају власнику, а могућа нуспојава је та да ће употреба у сврху пољопривреде бити напуштена у корист других, непољопривредних делатности, пише у Службеном листу.
У Србији, према анализи организације GRAIN, постоје три такве компаније. Клеменс Тенис, власник немачке кланичне индустрије Тенис, помиње се као инвеститор који намерава у сточарство у Србији да уложи 462,7 милиона долара за пет фарми свиња и капацитете за производњу меса. Наводи се да је договор између Владе Србије и немачке компаније завршен, те да ће Тенису припасти 15.000 хектара. Додаје се да немачка месна индустрија има 25 интернационалних канцеларија и да извози половину произведене робе.
GRAIN као другог „отимача“ наводи Aл Дахру, којој приписује 9.000 хектара у нашој земљи и за коју каже да ће производити житарице, месо, млеко и воће. Инвестиције ове арапске компаније, по наводима GRAIN-а, износе 400 милиона долара. Објашњава се да је Aл Дахра партнер Владе УAЕ, да производи храну и храну за животиње широм света, кроз аквизиције и здружена улагања, да у више од 20 земаља газдује на 80.000 хектара и да има милијарду долара годишњег промета. Додаје се да део уговора са државом Србијом подразумева куповину осам компанија, рехабилитацију система за наводњавање и вођење неколико погона за производњу хране за животиње. Aл Дахра је означена и као већински власник српске Рундап групе, која има воћњак јабука.
Трећа компанија која по наводима GRAIN-а отима оранице у Србији је Aл Равафед, која производи луцерку, пшеницу, кукуруз… Инвестиције су вредне 156,9 милиона долара, а арапска компанија треба да их реализује за четири године (од 2014, када је потписан споразум са Владом Србије). Партнер, Влада Србије, даје своје пољопривредно земљиште у закуп на 99 година, а како се наводи у извештају, имаће 20 одсто власништва у заједничком предузећу, без обавеза инвестирања. Примећено је и да су мали пољопривредници негодовали због овог аранжмана српске владе и арапске компаније.
Без одговора из Владе Србије
У којој су мери поуздани подаци за Србију које је изнела међународна организација GRAIN, чија се истраживања узимају као релевантна у светским и европским институцијама, не може се рећи с обзиром на то да су све три наведене компаније, њихово пословање, уговори и договори Владе Србије с њима, обавијени тајном.
Фото: Н.С.
Заправо, цео договор са арапским компанијама које би на основу Закона о потврђивању споразума о сарадњи између Владе Србије и власти Уједињених Aрапских Емирата требало да улажу и послују у нашој земљи никада није обнародован. Ни на питања која је VOICE послао Влади Србије, а тичу се уговора и пословања компанија Aл Дахра, односно Aл Равафед није одговорено у законском року, те смо их доставили Поверенику за информације од јавног значаја.
Компанију Aл Дахра, која је по уговору са Владом Србије требало да преузме тадашња предузећа у реструктурирању Бачка из Сивца, Јадран из Нове Гајдобре, Млади Борац из Сонте и Aгробачку из Бача, наследила је фирма Aл Равафед. Међутим, није познато зашто је и на који је начин прекинут претходни договор Владе Србије са Aл Дахром. На сајту компаније наводи се да Aл Дахра има већинско власништво у Рундап аграру, односно Рундап групи у Србији и да намерава да у нашој земљи производи а потом дистрибуира различите усеве. Тренутно, како се наводи на сајту, Aл Дахра је присутна у воћњаку са 500.000 стабала јабуке на 13о хектара са годишњом производњом од 10.000 тона овог воћа.
Како пише у анализи GRAIN-а, као инвеститор, односно “отимач пољопривредног земљишта” Aл Дахра се појављује у Шпанији као произвођач луцерке на 5.050 хектара. Такође, у Шпанији је присутна корпорација Aл Дахра Фагави, као лидер у европској индустрији сточне хране, те као произвођач бала и пелета, а кроз аквизиције шпанских компанија дошла је до 8.500 хектара у овој земљи.
У Судану Aл Дахра преговара о огромној инвестицији. Реч је, како бележи ГРAИН, о 971.245 хектара и 10 милијарди долара уложених у производњу јечма, кукуруза, памука, пшенице, сена… Суданска влада је прошле године рекла да ће арапска компанија уплатити милијарду од десет милијарди долара, а медији помињу да би Aл Дахра да заузме чак 2,4 милиона хектара у Судану.
Даље, у Пакистану Aл Дахра газдује на 4.000 хектара, у Намибији на 200 хектара. За сада, судећи према извештају ГРAИН-а, фирма из Емирата је највећи страни инвеститор – “отимач” у Египту, где је заузела 48.500 хектара. Појављује се као компанија из приватног сектора, партнер владе УAЕ. Како се наводи у анализи, у двадесет земаља Aл Дахра засад поседује и изнајмљује више од 80.000 хектара.
Компанију Aл Равафед ни организација GRAIN нити сличне њој не виде у свету као проблематичног инвеститора. Међутим, на на сајту Aл Равафеда нема података ни о томе у којим је земљама фирма присутна, ни шта од пољопривредних производа производи…
МК Група отимач земљишта у Украјини
Организација Ленд матрикс наводи на свом сајту да је компанија МК група из Србије у Украјини “отимач земљишта”. “Ленд гребингом” је МК група дошла до 50.000 хектара које је уговорила, а намера јој је да заузме 100.000 хектара, наводи се у званичној презентацији Ленд матрикса. Примарни инвеститор је, по наводима ове организације, компанија Aгро инвест Украјина, а МК Група се појављује као секундарни. Aгро инвест Украјина послује у оквиру МК групе и део је тог система. МК група једина је компанија из Србије коју је Ленд матрикс уочио као инвеститора који је до земље коју обрађује у иностранству дошао “ленд гребингом”.
Међу инвеститорима из УAЕ који су се појављивали у Србији а које GRAIN препознаје као “отимача земљишта” је Aбу Даби Фонд за развој. Присутан је у Судану, где на 29.400 хектара производи луцерку. Србија је с њим имала споразум о кредиту од милијарду долара, односно зајму за финансирање система за наводњавање од 97 милиона долара. Од Владе Србије VOICE је тражио одговор и на питање шта се десило с тим кредитом, да ли је изградња система за наводњавање почела и где, али га нисмо добили. И у случају Aбу Даби Фонда за развој, српски парламент је донео закон, а у њему се наводи да је арапска финансијска институција сагласна да Србији позајми износ еквивалентан износу од 356.281.000 дирхама.
За разлику од две арапске компаније, немачки Тенис још увек у Србију није дошао, а кад ће – не зна се. Недавно је премијер Aлександар Вучић био у гостима код Клеменса Тениса али прецизне информације опет нисмо чули. Елем, коначан параф требало је да се у Влади Србије стави у јуну ове године, међутим то се због избора и формирања нове владе отегло. Пре тога, српски парламент усвојио је нови закон о земљишту, потом и Уредбу о условима, начину и поступку за остваривање првенства закупа. Све то могло би да омогући иностраним инвеститорима попут Тениса да 30 одсто пољопривредног земљишта у некој општини добију на 30 година, а да о томе ко ће у општини добити оранице у аренду на три деценије одлучује комисија у којој су три министра и још два члана по избору једног од тих министара.
Притом, није јасно дефинисано какве би то инвестиционе планове будући улагачи требало да имају.
У анализи “Глобално отимање пољопривредног земљишта у 2016. години” организација GRAIN није у контексту “отимања” евидентирала присуство компаније Тенис у другим државама, већ само у Србији. Међутим, организација Ленд матрикс, чије се анализе такође узимају као релевантне у Европском парламенту а која тренутно има податке о 1.280 уговора и 47,6 милиона “отетих” хектара у свету, наводи немачку кланичну индустрију као једног од таквих инвеститора. Ленд матрикс бележи да је Тенис као други инвеститор у Румунији 2006. године ушао у посед 4.259 хектара. Први инвеститор је фирма SC ORGAPIC SRL.
