Pročitaj mi članak

„AKO JE OVO TAČNO – Srbija je svetski fenomen“

0

Zvanična statistika kaže da je u Srbiji nezaposleno svega 13,8 odsto ljudi, dok prosečna plata prelazi 400 evra.

2

Званична статистика каже да је у Србији незапослено свега 13,8 одсто људи, док просечна плата прелази 400 евра.

Међутим, када се загребе испод површине, испоставља се да статистика и није баш тако егзактна наука.

Подаци Републичког завода за статистику кажу да Србија заиста има шансе да буде економски тигар југоисточне Европе, како је то рекао председник Владе Александар Вучић. Наиме, само током протекле године стопа незапослености пала је за више од пет одсто, са 19 на 13,8 одсто, док се у другим земљама у окружењу, као и у земљама Европске уније, та промена очитава на нивоу децимале.

Ако је то тачно, Србија је светски феномен – таквих побољшања на тржишту рада није било ни у једној земљи у последњих тридесет година, кажу стручњаци, а за ДW незванично потврђују и независне државне институције. Нагли пад незапослености, кажу, могао би да се очекује у земљама са изузетно високим стопама раста – од шест до седам одсто – али не и у земљи у којој привредна активност стагнира.

„Тај пад би морао да се одрази на повећање бруто друштвеног производа, на потрошњу грађана и повећање пореских прихода“, објашњава Милојко Арсић, професор Економског факултета. Додаје да су објашњења која су статистичари дали поводом критика стручне јавности прилично неубедљива и представљају неки врсту вађења. „Ту имамо и низ других противречности. Када би ти подаци били тачни, то би значило да је продуктивност у Србији пала на 15 одсто у последње четири године, а доказ да продуктивност није пала је то што плате у приватном сектору расту“, каже Арсић за ДW.

Такве критике директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић оцењује као глупост. „Шта да одговорим, какве осцилације, што би биле немогуће? Подаци о запослености се поклапају са регистром социјалних осигураника малтене у хиљаду. Остаје сиви сектор, где су две трећине запослени у пољопривреди и то је сезонска категорија која осцилира“, одговара Ковачевић. Он очекује да ће незапосленост порасти већ у првом кварталу 2017. године.

Може овако, а може и онако

О сивој зони, међутим, ни међу институцијама не постоји консензус. Док директор Завода тврди да незапосленост пада зато што сива зона расте, премијер тврди да се захваљујући инспекторима за рад сива зона смањује, док директор Националне службе за запошљавање каже да, према њиховој евиденцији, у сивој зони нема великих промена, већ се повећава број формално запослених. Могуће је и једно и друго и треће, кажу наши саговорници.

„То је све игра статистиком. Примера ради, имате један период у којем пада незапосленост, а пада и запосленост, и то је могуће, јер је статистика вишедимензионална и све зависи из ког угла гледате“, каже Марио Рељановић, професор на Правном факултету Универзитета Унион и коаутор истраживања „Анализа ефеката примене измена и допуна Закона о раду“. Незапосленост се заправо мери анкетом чије основно питање гласи да ли је испитаник у последњој седмици обављао било какав посао у трајању од најмање једног сата, а да је за њега добио „приход у готовини, роби или услугама“. „То практично значи да сам ја ове недеље радио ако помогнем комшији да ошиша живу ограду и после ме он части пивом“, каже Рељановић за ДW.

Ова рудиментарна методологија је, међутим, усклађена са стандардима Међународне организације рада и Еуростата. Може ли се онда улазити у тачност података Завода? Не може, каже професор Слободан Цвејић, директор истраживања у групи за развојну иницијативу СеЦонС. Он за ДW објашњава да су у праву и они који су произвели податке и они који у те податке сумњају.

Извештаји приказују оно што је забележено на терену, али је питање да ли је то што је забележено на терену стварна чињеница или интерпретација испитаника или анкетара. „Ако се у једном моменту да инструкција анкетарима да треба да бележе сваки облик неформалне запослености као стварну запосленост, може да се деси да само због ажурнијег рада анкетара у једном периоду региструјете вишу запосленост“, објашњава Цвејић.

Колико заиста зарађујемо?

Премда највише спорења има у вези са подацима о радној снази, на снажне критике наилазе и подаци о просечној заради. У децембру прошле године она је наводно износила 53.456 динара, што је готово 17 одсто више него у новембру. „Постоје варијације које су сезонски оријентисане и тај скок се догађа готово сваке године у том месецу, због исплата заосталих зарада и бонуса“, објашњава професор Милојко Арсић. Већ у јануару, каже, уследиће осетнији пад.

Али и та статистика је далеко лепша од реалног живота, оцењују наши саговорници. „Цифра јесте тачна на нивоу узорка који постоји, али тај узорак је селективан, непотпун и нерепрезентативан“, тврди професор Марио Рељановић. „Републички завод за статистику у свој обрачун укључује јавни сектор и велике компаније, док су мала и средња предузећа обухваћени на нивоу статистичке грешке, тако да је то у ствари просечна зарада у јавном сектору.“ Да су у обрачун равноправно укључена мала и средња предузећа – од трафике, бакалнице и пекаре у крају, где се често исплаћује тек минималац – сума би била и до тридесет одсто мања, тврди он.

„Замајавање и пропаганда“

Можда се у тачност података не може улазити, али у тумачење може, каже за ДW Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања. Он напомиње да у јавности недостају анализе, јер статистички подаци сами по себи не значе ништа уколико се грађанима не објасне статистичка кретања. „Подаци се интерпретирају на плитак начин, редуковано. То је замајавање, спиновање и пропаганда. Битно је то ставити у контекст и видели дубину целе приче, а тога нема у медијима. Подаци служе како бисмо анализирали неку појаву и видели како да нешто унапредимо, а не да би смо их ставили у функцију пропаганде и подршке било којој власти“, каже Гавриловић.

Од таквих тумачења се Републички завод за статистику ограђује. „Они сматрају да њихов задатак да прикупљају и обрађују податке и приказују их као бројеве или графиконе. Увек се само фактографски износе подаци и врло ретко се улази у интерпретације“, прича професор и истраживач Слободан Цвејић.

Потребно је, међутим, и тај део унапредити, каже Арсић. „Када би се политика награђивања променила, у статистици би могли да се запосле и задрже врхунски математичари, економисти и стручњаци, а не да то буду другоразредни стручњаци који не могу да нађу никакв други посао. Многи које раде тамо су управо такви“, каже Милојко Арсић. Он каже да је највећи проблем у несамосталности Статистике, као и других државних институција које су под директном контролом Владе.

У прилог тој тези говори и чињеница да је Републички завод за статистику једна од институција у којој је након промене власти промењено руководство. Оставку је прво због писања таблоида 2015. године поднео директор Драган Вукмировић, а потом је до промена дошло и на другим позицијама у Заводу.

На руководећу позицију актуелни директор Миладин Ковачевић је дошао са места потпредседника Социјалдемократске партије Расима Љајића, а био је и близак сарадник Вука Драшковића и функционер Српског покрета обнове. Међутим, како нам је у СДП-у речено, од момента ступања на позицију директора Завода, Ковачевић формално није члан странке. На то га, кажу наши саговорници, обавезују правила Еуростата, али не и закони Републике Србије.