Прочитај ми чланак
Центар федералних робних резерви САД показује чудно маштовитост да би подстакао инвестиције, због чега се укључила у рад машина за штампање пара. За Федералним робним резервама не заостаје ни Европска централна банка. Европски експерти су спремни да се опкладе да ће у трећем кварталу ова банка поново смањити каматну стопу до 0,5 процената. Узимајући у обзир двопостотну инфлацију, кредити ће се давати чак не за џабе, већ са профитом за кориснике кредита.
Светски финансијски центри не желе да пропусте предност јефтиније валуте за своје извознике. Наш експерт Јаков Миркин, директор Института за финансијска тржишта и примењену економију Финансијске академије ипак сматра да у ЕУ још постоји могућнсот за даље увећавање новца у економији.
„Машина за штампање новца у зони евра уствари и не ради претерано. Преда мном су графикони раста новчане масе у САД, Великој Британији и ЕУ. Врло добро се види да темпо раста новчане масе у зони евра значајно заостаје за САД. По мом убеђењу, то је један од узрока тако сложене кризе у зони евра. Централне банке, у тренутку кризе, спасавају финансијски сектор штампајући новац. Али до сада, док се то дешава у оквиру разумне инфлације, све то су мере усмерене на опоравак финансијског сектора.”
Данас се људима може завртети у глави од обиља међусобно искључивих прогноза и предвиђања у вези судбине евра. Чак такав ауторитет као што је директор ММФ Кристин Лагард изражава сумње да је јединствена валута способна да опстане. За многе друге, на пример директора аустријске Централне банке Евалда Новотног, стабилност евра не подлеже сумњи. Али европска консолидација уз разумне мере попут увођења пореза на финансијске трансакције омогућиће по његовим речима не само да се оконча криза, већ и да се спречи њен настанак у будућности.
Поводом судбине евра наш експерт Јаков Миркин сматра да ће све зависити од развоја даљих догађаја. Финансије у зони евра су заиста изашле из равнотеже. Ради се о обиму проблематичних актива, о концентрацији ризика. Организам је болестан, али умерено… Нетачне одлуке могу да изазову нове нападе болести. Али шансе у опоравак су неоспорне. И овде, у улози локомитиве, може да наступи економија САД заједно са тржиштима у развоју.
Шта треба да очекују улагачи од две водеће валуте у догледној будућности? – питали смо Јакова Миркина.
„Долар се налази на дугој путањи јачања у односу на остале јаке светске валуте, пре свега евра. У шта улагати, у долар или евро? Ја бих одабрао активе номиниране у америчким доларима, под условом да се ваши трошкови не врше у еврима.”
Европски скептичари који су се разочарали у долар и евро, почињу да траже себи друге поуздане луке. Улажу средства у активе Швајцарске, Аустралије, Норвешке и Сингапура. Не заобилазе ни Кину и Русију. Ко у шта верује или ко шта боље познаје.
