Прочитај ми чланак
Лубмин (Балтичко море) – Изградња паневропског гасовода „Јужни ток”, којим гас из Русије треба да се допрема до Централне и Источне Европе, донеће Србији инвестиције вредне више од две милијарде евра. Отвориће нова радна места и унапредити привредни раст земље, изјавио је јуче током сусрета с новинарима, који се баве енергетиком из свих земаља преко којих ће гасовод проћи, Јаспер Јансен, портпарол предузећа „Саут Стрим” транспорт („Јужни ток”).
Према првим прелиминарним проценама Србија може да очекује да ће у наредних 25 година од такси за транзит гаса преко своје територије зарадити око 7,7 милијарди евра, док би укупан приход од транзита кроз све земље преко којих ће „Јужни ток” пролазити требало да буде већи од 25 милијарди евра, каже Јансен.
„Јужни ток” није важан само за 11 акционара који учествују у његовој градњи, већ за свеукупну енергетску безбедност Европе, каже он, и додаје да се очекује да ће тражња за гасом с 508 милијарди кубика из 2009. године порасти на 626 милијарди до 2023. године, што је за око 120 милијарди кубика гаса више.
Ова повећана потражња за гасом моћи ће да се покрије управо количинама који ће доносити „Јужни ток” чији је максимални капацитет 63 милијарде кубика гаса годишње и то директно из богатих руских гасних извора. Управо је то разлог због ког је „Јужни ток” у овом часу кључни инфраструктурни пројекат којим ће се подмирити све веће потребе Европе за тим племенитим горивом.
Демантујући све чешће спекулације око извесности градње „Јужног тока”, Јансен каже да државе Југоисточне Европе немају такву сигурност снабдевања гасом, као што је то случај са северном Европом, пре свега због градње Северног тока који из Русије допрема гас у Немачку.
Изградњом „Јужног тока” оствариће се директна веза између резерви гаса и потрошача, односно биће много извесније снабдевање, јер ће поред постојећег украјинског гасовода, преко ког се данас испоручује готово 80 одсто укупних количина гаса, постојати још један правац снабдевања.
Правећи паралелу између Северног тока, чије су цеви положене по дну Балтичког мора, чија су постројења новинари јуче имали прилике да виде, и „Јужног тока”, чије ће цеви ићи по дну Црног мора, Јаспер наглашава да ће тиме доћи и до смањења ризика од појаве уских грла у шпицу сезоне или евентуалне привремене обуставе испоруке гаса због односа на релацији Русија–Украјина.
Иако је Бугарска, каже Јансен, половином јула замрзла даљу градњу „Јужног тока” она је најавила да ће повећати снабдевање домаћинстава гасом. Зато је и за њу, због безбедности снабдевања, „Јужни ток” врло важан пројекат.
Важно је да ће искуства, која су се применила у градњи Северног, бити искоришћена и за градњу „Јужног тока”. Да се „Јужни ток” градио пре 10 година, без искуства које се прикупило градњом Северног, „Јужни ток” не би ни могао да буде изграђен.
Када је реч о Северном току, инвестицији вредној 7,4 милијарди евра и капацитету од 55 милијарди кубика гаса годишње, који је препознала Европска унија као приоритетан, данас гас из Русије стиже до потрошача у Немачку, Данску, Велику Британију, Холандију, Белгију, Француску…
И поред актуелне краткорочне гасне презасићености Европе, гас ће наставити да игра све важнију улогу у европском енергетском билансу. Оно што је посебно важно, а на чему инсистира ЕУ, јесте да се до 2020. године смањи емисија штетних гасова, пре свега угљен-диоксида у ваздуху.
Природни гас емитује трећину мање угљен-диоксида од нафте, а чак 50 процената мање од угља, који данас покрива готово 40 одсто потреба Југоисточне Европе. Зато ће, када буде изграђен, „Јужни ток” допринети не само већој енергетској безбедности и сигурности снабдевања, већ и заштити животне средине Старог континента.
Јасна Петровић-Стојановић
(Политика)
