Прочитај ми чланак

100.000 паушалаца страхује од огромног повећања пореза

0

Уредба која паушалце штити од енормног увећања пореза на снази је до јануара 2023. Ова Уредба подразумева да пореска обавеза не може да расте више од 10 одсто, у поређењу са пореским обавезама из претходне године. Уколико таква врста олакшице и заштите не буде продужена, око 100.000 људи је у опасности од тога да ће се њихове пореске обавезе знатно повећати, а поставља се и питање колико ће предузећа моћи да опстане са новим трошковима?

Суштина Уредбе која је на снази још мање од три месеца је да се избегну велике разлике у порезу које паушалац треба да плати. Ако би се важење постојећих правила продужило, паушалци који су плаћали порез у износу од 30.000 или 40.000 динара, могли би да одахну и избегли би да следеће године њихова обавеза буде 60.000 или 70.000.

Уколико би се важење Уредбе продужило то би значило да, уколико је паушалац у децембру платио пореске обавезе од 30.000 динара, од јануара неће плаћати више од 36.000 динара – тврде из Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

Уколико се, с друге стране, Уредба не продужи, паушалци су у ризику од наглог повећања пореских обавеза. Међутим, ризици су и затварање предузећа, као и прелазак у сиву зону. Стога су НАЛЕД и Дигитална заједница упутили предлог Министарству финансија да се изменом Уредбе продужи ограничење повећања месечних обавеза до десет одсто. Иницијатива је допуњена и предлогом да се промени начин обрачуна пореза за део паушалаца који послују преко интернета.

Иначе, Уредба о паушалном опорезивању је донета 2020. године, како би се променио обрачун паушалног оптерећења. Уредбом је промењен начин утврђивања висине пореза и доприноса за паушалце. Као последица, десило се вишеструко повећање пореза за одређене делатности.

Како је за портал Бизнис.рс рекла Мина Симић из удружења Дигитална заједница, уз Уредбу је прописана и норма која ограничава годишње повећање на максмум 10 одсто у односу на износ пореза утврђен за претходну годину, и то како би се заштитили паушалци код којих је дошло до великог увећања пореских обавеза. На тај начин, годишње оптерећење се увећава за 10 одсто све док се не дође до висине накнада за порез које је у складу са новим начином обрачуна.

Како је за Н1 објаснила Соња Жабић са портала Паусал.рс, програмер који је пре три године био регистрован у Ивањици, плаћао је порезе и доприносе 10.000 динара, а програмер у Београду 50.000.

„Од 2020. године, где год да се региструје програмер, он ће плаћати исти износ, око 35.000 динара месечно. Да онај програмер из мањег места не би одједном плаћао 35.000 динара, уведена је норма од 10 одсто повећања годишње, да би се у једном моменту, како је предвиђено 2023. године, то изједначило. Како у реалности није дошло до изједначења, Дигитална заједница и Налед су покренули иницијативу коју и ми из Паушала подржавамо, а то је да се норма продужи на наредне године, док не дође до реалног изједначења пореза и доприноса. Ако иницијатива не буде прихваћена, од јануара важе иста правила за све, без обзира да ли су раније регистровани или се тек региструју, тако да би то за оне који су се раније регистровали, то могло да значи значајно увећање пореза и доприноса“, објаснила је Жабић.

Чије ће пореске обавезе да буду повећане?

Паушалци могу да буду људи који се баве различитим делатностима. Према подацима Пореске управе, то могу да буду обућари, берачи лековитог биља, улични продавци, поправљачи кишобрана, фризери, часовничари, молери, електричари, водоинсталатери, златари, каменоресци, пекари, посластичари, лекари, стоматолози, апотекари, ветеринари, преводиоци, превозници – листа занимања је дугачка. Уколико Уредба не буде продужена, повећање пореза би могло да погоди око 100.000 људи који се баве овим занимањима.

„С обзиром на то да још увек није дошло до нивелације оптерећења у односу на нов начин обрачуна, први захтев иницијативе је да се норма годишњег ограничења од 10 одсто продужи и да се на тај начин заштите паушалци код којих ће доћи до значајне промене. У случају да престане дејство ове норме, вишеструко увећане пореске основице може имати за последицу затварање предузетничких агенција“, рекла је Мина Симић.

Она додаје да се други део иницијативе односи на корекцију обрачуна оптерећења за паушалце који послују путем интернета. Стога, предлог НАЛЕД-а и Дигиталне заједнице штити и раднике на интернету, који су прошле године организовали низ протеста због опорезивања.

Фриленсери су тада за Нова.рс рекли да, према тадашњем предлогу Владе Србије који ипак није усвоје, особе са вишим примањима треба да издвоје од 40 до 70 одсто своје плате И дају држави. Сада, иницијатива има за циљ да делатности које доминирају код оних коју послују преко интернета третира као „локацијски несензитвине“, на основу чега ће доћи до умањења њиховог месечног оптерећења.

Две доминатне делатности фриленсера у Србији су предавачи страних језика и виртуелни асистенти. Према истраживањима Центра за истраживање јавних политика, Удружења радника на интернету и Удружења фриленсера и предузетника Србије, укупно 39.000 особа у Србији се путем интернета бави овим занимањима.

За предавача страног језика, порез иде и преко 62,5 одсто плате

Симић је за Бизнис.рс навела пример предавача страног језика у Београду. Према њеним речима, уколико предавач има приход од 80.000 динара месечно, он за порезе и доприносе мора да издвоји више од 50.000 динара.

Симић наглашава да ово нису ретки случајеви, с обзиром на то да је више различитих анкета показало да је управо 80.000 просечна месечна зарада предавача на интернету.

На основу тога, лако је доћи до закључка да се већини људи који се баве овим занимањем не исплати да отварају предузетничку агенцију.

Такође, оволики порези дефинитивно доприносе томе да већина радника на интернету послује као физичка лица, а према истраживању Центра за истраживање јавних политика, таквих радника је скоро 74.000.